Fransoaz Žakob (UN): Treba regulisati sankcionisanje govora mržnje, kao prevenciju agresije

Učesnici debate o suzbijanju govora mržnje zaključili su danas da govor mržnje vodi ka drugim oblicima nasilja ili krivičnih dela i da treba regulisati njegovo zakonsko sankcionisanje, kao i da to nije ugrožavanje slobode govora.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob je na debati koja je organizovana u Medija centru povodom Međunarodnog dana borbe protiv govora mržnje koji se obeležava 18. juna, rekla da se u govor mržnje može računati sve ono što je „diskriminatorno“ rečeno, u vezi religije, političke orjentacije ili bilo koje karakteristike pojedinca ili grupe ljudi.

Žakob je podsetila na primere iz istorije gde je „govor mržnje okrenuo ljude jedne protiv drugih, koji su prethodno živeli zajedno u miru“, kao i da se u poslednje vreme govor mržnje širi i preko društvenih mreža.

„Govor mržnje treba suzbijati da ne može da se uzdigne na agresiju, nasilje i diskriminaciju. To je degradacija dijaloga i uzdizanje dezinformacija“, rekla je Žakob i dodala da se Srbija suočava sa problemom govora mržnje.

Ministar za ljudska i manjinska prava i socijalni dijalog Tomislav Žigmanov je rekao da je „govor mržnje globalni fenomen koji je nažalost prisutan i u našem društvu“.

„Moramo naći način kako da se suprotstavimo i kada je u pitanju prevencija, i kada je u pitanju sankcionisanje. Treba osnažiti kazne za one koji su nosioci govora mržnje, voditi kampanje protiv govora mržnje i sprovoditi nultu toleranciju prema govoru mržnje“, rekao je Žigmanov.

Žigmanov je ocenio da je normativni okvir za sankcionisanje govora mržnje u Srbiji „manje – više korektan“, a da postoji problem „neregulacije u prostoru društvenih mreža“.

Šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Tobijas Flesenkemper je upozorio da „govor mržnje ima stvarne posledice u životu“, kao i da mediji koji se bave promocijom i širenjem govora mržnje to često rade zbog novca koji na takav način zarađuju.

„Osnovno pitanje je kako voditi demokratsko društvo zasnovano na poštovanju ljudskih prava“, kazao je Flesenkemper i dodao da se protiv govora mržnje treba boriti tako što će se omogućiti život „u demokratskom društvu a ne kroz ograničavanje slobode govora“.

Šef Misije OEBS u Srbiji Jan Bratu je rekao da je govor mržnje „degradacija kulture dijaloga“.

Bratu je ukazao da države članice OEBS-a nisu postigle saglasnost oko zajedničke definicije govora mržnje, ali da je u isto vreme postignuta saglasnost oko „promocije tolerancije“, ohrabrivanja pluralističke debate i borbi protiv nacionalzima, šovinizma, ksenofobije i antisemitizma.

„Mediji treba da promovišu multikulturalnost“, rekao je Bratu.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je rekla da je „ejdžizam sve češći oblik diskriminacije u ovom veku“, kao i da govor mržnje treba da bude zabranjen zakonom.

(Beta)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com