U trendu

Istraživanje: Mladi u svetu više sumnjaju u demokratiju

Demokratija je najbolji oblik vladavine za većinu svetskog stanovništva, ali mladi mnogo manje od starijih veruju da može da odgovori na izazove i krize s kojima se suočavaju, zaključak je istraživanja Fondacije za otvoreno društvo.

Prema rezultatima Barometra otvorenog društva, objavljenim danas, uoči Svetskog dana demokratije, 15. septembra, 86 odsto ispitanika bi radije živelo u demokratskom društvu, a 20 odsto veruje da autoritarni režimi mogu da pruže građanima šta žele.

Međutim, u grupi ispitanika starosti od 18 do 35 godina, samo 57 odsto smatra da je demokratija poželjnija od bilo kog drugog oblika vladavine, nasuprot 71 odsto ispitanika starijih od 56 godina.

Takođe, 42 odsto mlađih učesnika istraživanja je reklo da podržava vojnu vladavinu, nasuprot 20 odsto starijih.

Više od trećine mladih smatra da je „snažan lider koji se ne zamara parlamentima ili izborima“ dobar način upravljanja zemljom.

Istraživanje javnog mnjenja o demokratiji i ljudskim pravima sprovedeno je u 30 zemalja širom sveta, a učestvovalo je više od 36.000 ljudi.

Jedan od nalaza istraživanja je da mladi ljudi širom sveta imaju najmanje vere u demokratiju što pokreće pitanje može li demokratija da odgovori na klimatsku krizu, rast nejednakosti i nepoverenja u političare i druge izazove.

Utvrđeno je da 72 odsto ispitanika veruje da su ljudska prava „snaga za dobro“ u svetu, a 71 odsto je reklo da „ljudska prava odražavaju vrednosti u koje veruju“.

Ipak, u izveštaju se ističe da demokratija i prava ne ispunjavaju svoj potencijal, imajući u vidu da polovina ispitanika (49 odsto) brine kako da se prehrani.

Klimatske promene, siromaštvo i nejednakost su, prema rezultatima istraživanja, najvažnija pitanja sa kojima se danas svet suočava.

Kao najveće svetske neuspehe ispitanici vide nedovoljnu borbu protiv klimatskih promena i veliko zaduživanje zemalja u razvoju i žele da bogatije zemlje urade više po tim pitanjima.

Zajmodavci bi, prema mišljenju 84 odsto ispitanika, trebalo da pomognu zemljama koje se bore s dugovima ukidanjem, smanjivanjem ili novim pregovaranjem o uslovima otplate, 75 odsto želi da bogate zemlje povećaju pomoć u inostranstvu, a 71 odsto veruje da bi trebalo da siromašnijim zemljama nadoknade ekonomske gubitke zbog klimatskih promena.

Veliki broj ispitanika klimatske promene sve više vidi kao lično pitanje, sa 70 odsto onih koji brinu da će uticati na ov život naredne godine.

Korupcija se smatra najvećim problemom na nacionalnom nivou, a poverenje u državne i lokalne političare je nisko u većini zemalja u kojima je sprovedeno istraživanje. Najveće poverenje u domaće lidere je u Kini, gde čak 76 odsto ispitanika veruje da oni rade u najboljem interesu građana.

Više od polovine (58 odsto) učesnika istraživanja je zabrinuto da bi politički neredi u Kini mogli da dovedu do nasilja sledeće godine. U SAD je taj procenat čak 67 odsto, u Francuskoj 66 odsto, najveći je u Južnoafričkoj Republici i Keniji (79 odsto), a najmanji u Kini (15 odsto) i Rusiji (30 odsto).

Dve trećine ispitanika želi da vidi bezbednije i zakonite migrantske rute, ali samo sedam odsto ispitanika je navelo migraciju kao najveću brigu.

Građani većine bogatijih zemalja se slažu da njihove vlade treba da povećaju pomoć, ali nisu toliko entuzijastični u pogledu davanja većeg uticaja siromašnijim zemljama u donošenju odluka.

Većina bi radije prihvatila finansijsku pomoć od međunarodnih institucija, a samo 10 odsto bi želelo da ove vlade pozajmljuju od Kine.

Ipak, ispitanici veruju da će Kina biti najuticajnija zemlja do 2030, a manje od polovine u svim zemljama, osim Japana, misli da će to imati negativan uticaj.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar