U trendu

Lider UAE Bin Zajed Al Nahjan sastao se sa zvaničnikom talibana čiju su glavu ucenile SAD

Lider Ujedinjenih Arapskih Emirata se sastao sa zvaničnikom talibanske vlade Avganistana koga Sjedinjene Američke Države, nudeći nagradu do 10 miliona dolara, traže zbog njegove umešanosti u napade, među kojima jedno ubistvo američkog državljanina.

Taj sastanak održan naglašava rastuću međunarodnu podelu o tome kako se nositi s talibanima koji su preuzeli vlast u Avganistanom 2021. godine i od tada zabranjuju djevojčicama da pohađaju osnovnu školu posle šestog razreda i na drugi način ograničavaju ulogu žena u javnom životu. Dok Zapad još ne priznaje talibane kao vladu Kabula, države na Bliskom istoku i drugde su uspostavile veze s njima.

Šeik Mohamed bin Zajed Al Nahjan, vladar Abu Dabija, sastao se sa Sirajudinom Hakanijem u palati Kasr Al Šati u utorak u glavnom gradu Emirata, javila je državna novinska agencija VAM. Objavljena je slika šeika Muhameda kako se rukuje sa Hakanijem, talibanskim ministrom unutrašnjih poslova koji je na čelu mreže Hakani, moćne grupe koja je okrivljena za neke od najkrvavijih napada na bivšu avganistansku vladu koju je podržavao Zapad.

„Dve strane su razgovarale o jačanju saradnje između dve zemlje i načinima za jačanje veza koje će služiti zajedničkim interesima i doprineti regionalnoj stabilnosti“, piše VAM. „Razgovori su bili fokusirani na ekonomska i razvojna polja, kao i na podršku rekonstrukciji i razvoju u Avganistanu“ – rečeno je dalje.

Talibani su opisali da je to bio sastanak o „zajedničkim interesima“, bez detaljnijeg objašnjenja. Dodaje se da je na sastanku učestvovao i šef talibana Abdul Hak Vasik. Vasik je godinama bio u zatvoru američke vojske u zalivu Gvantanamo, a pušten je 2014. u zamenu za narednika američke vojske Boa Bergdal koji je uhvaćen 2009.

Hakani, za koga se veruje da je u 50-im godinama, na američkom je „radaru“ čak i posle talibanskog preuzimanja vlasti. Američki napad dronom u Kabulu 2022. godine je upravo u Hakanijevoj kući – po američkim zvaničnicima, ubio je vođu Al Kaide Ajmana al-Zavahrija, koji je godinama pozivao na napad na Sjedinjene Države pošto je preuzeo vlast od Osame bin Ladena.

Dok su talibani tvrdili da je tim napadom prekršen Sporazuma iz Dohe iz 2020. na osnovu kojeg je bilo američko povlačenje iz Avganistana, sporazum je takođe uključivao obećanje talibana da neće pružati utočište članovima Al Kaide ili drugima koji žele da napadnu Ameriku.

Mreža Hakani izrasla je u jednu od najsmrtonosnijih ogranaka talibana posle invazije na Avganistan 2001. koju su predvodile SAD zbog napada 11. septembra. Ta grupa je koristila bombe pored puta, napade bombaša-samoubica i druge napade, uključujući na indijsku i američku ambasadu, avganistansko predsedništvo i druge glavne mete. Oni su takođe povezani sa iznudom, otmicom i drugim kriminalnim aktivnostima.

Sam Hakani je priznao da je planirao napad u januaru 2008. na hotel Serena u Kabulu, u kojem je ubijeno šest osoba, uključujući američkog državljanina.

SAD su dugo garant bezbednosti UAE, federacije sedam naslednih šeikata sa sedištem u Dubaiju, i imaju hiljade vojnika koji rade u vazduhoplovnoj bazi Al Dafra i u drugim.

Od preuzimanja vlasti talibana, Kina je najistaknutija država koja je primila nekog diplomatu iz te grupe. Druge države su prihvatale de fakto predstavnike talibana, poput Katara koji je bio ključni posrednik između SAD i te  grupe. I američki izaslanici su se više puta sastali s talibanima.

Ujedinjeni Arapski Emirati koji su bili domaćini talibanskoj diplomatskoj misiji tokom prve vladavine talibana u Avganistanu, pokušavaju da učvrste veze s tom grupom čak i kada su slali trupe da podrže zapadnu koaliciju koja se decenijama borila u toj zemlji. Niskobudžetni avioprevoznici Er Arabija i FlajDubai sa sedištem u UAE ponovo su počeli da sleću na međunarodni aerodrom u Kabulu, dok je jedna emiratska kompanija dobila ugovor o obezbeđenju aerodroma u Avganistanu.

Međunarodna zajednica predvođena Ujedinjenim nacijama pokušala je da pruži pomoć Avganistanu dok se milioni ljudi tamo bore da imaju dovoljno hrane, prirodne katastrofe ubijaju u seoskim oblastima, a privreda je drastično pala.

I dalje postoji zabrinutost za ljudska prava pod vlašću Talibana.

Portparol UN za ljudska prava Džeremi Lorens kritikovao je u sredu prijavljeno masovno bičevanje 63 muškarca i žene u sportskom objektu u gradu Sar-e-pul zbog navodnih prekršaja, uključujući „bekstvo od kuće“ i „moralne zločine“. Avganistanski mediji citiraju zvaničnika lokalne vlade i svedoke koji su potvrdili da se bičevanje dogodilo u utorak.

„Kazna je navodno izvršena pred pripadnicima de fakto vlasti i stotinama lokalnih stanovnika“ – rekao je Lorens i ukazao da „ponovo apelujemo na de facto vlasti da odmah prekinu sve oblike telesnog kažnjavanja“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.