U trendu

Neprijatelji Kremlja godinama napadani, trovani, ispadali kroz prozore, ubijani na ulici

Napadi se kreću od egzotičnih – trovanje ispijanjem čaja sa polonijumom ili dodirivanjem smrtonosnog nervnog otrova, do uobičajenijih – pucanja iz neposredne blizine. A sve češće, neki ispadaju kroz prozore…

Tokom godina, politički kritičari Kremlja, špijuni i istraživački novinari su ubijani ili napadani na razne načine.

Ruske vlasti su u petak saopštile da je ključni politički protivnik predsednika Vladimira Putina, Aleksej Navaljni, umro u polarnoj zatvorskoj koloniji. Njegovi saborci su ranije optužili ruske zvaničnike da su pokušali da ga otruju nervnim otrovom 2020. godine.

Atentati na Putinove neprijatelje bili su uobičajeni tokom njegovih skoro četvrt veka na vlasti. Oni bliski žrtvama i nekolicina preživelih krivili su ruske vlasti, ali Kremlj rutinski negira umešanost.

Bilo je i izveštaja o umiranju istaknutih ruskih rukovodilaca pod misterioznim okolnostima, uključujući padove kroz prozore, iako je ponekad teško utvrditi da li je reč o namernim ubistvima ili samoubistvima.

U avgustu 2020. Navaljnom je pozlilo tokom leta iz Sibira za Moskvu. Avion je sleteo u grad Omsk, gde je Navaljni hospitalizovan nakon što se našao u komi. Dva dana kasnije, avionom je prevezen u Berlin, gde se oporavio.

Njegovi saradnici su rekli da je otrovan, ali su ruski zvaničnici to negirali. Laboratorije u Nemačkoj, Francuskoj i Švedskoj potvrdile su da je Navaljni otrovan nervnim otrovom iz sovjetske ere, poznatim kao „Novičok“, a rečeno je da je otrov bio nanet na njegov donji veš.

Navaljni se vratio u Rusiju i avgusta prošle godine je „zbog ekstremizma“ osuđen na 19 godina zatvora. To mu je bila treća osuda sa zatvorskom kaznom za dve godine. On je rekao da su optužbe politički motivisane.

U petak je ruska Federalna zatvorska služba saopštila da se Navaljni nije osećao dobro posle šetnje i da je izgubio svest. Stiglo je vozilo hitne pomoći, ali lekari navodno nisu mogli da mu pomognu. Služba je saopštila da se uzrok njegove smrti „još utvrđuje“.

Godine 2018, Pjotr Verzilov, osnivač protestne grupe „Pussy Riot“, teško se razboleo i takođe je odveden u Berlin, gde su lekari rekli da je trovanje „veoma verovatno“. Oporavio se. Ranije te godine, Verzilov je osramotio Kremlj istrčavši na teren tokom finala Svetskog prvenstva u fudbalu u Moskvi, zajedno sa aktivistima, u znak protesta zbog policijske brutalnosti. Njegovi saveznici su rekli da je mogao biti meta zbog svog aktivizma.

Istaknuti opozicionar Vladimir Kara-Murza preživeo je, kako veruje, pokušaje trovanja 2015. i 2017. Umalo je umro od otkazivanja bubrega i sumnjalo se na trovanje, ali uzrok nije utvrđen. Bio je hospitalizovan zbog sličnog problema 2017. godine i stavljen u medicinski indukovanu komu. Njegova supruga je rekla da su lekari potvrdili da je otrovan.

Kara-Murza je preživeo, a njegov advokat kaže da je policija odbila da obavi istragu. Prošle godine je osuđen zbog „izdaje“ i osuđen na 25 godina zatvora. U januaru je prebačen u zatvor u Sibiru i smešten u samicu zbog navodnog manjeg prekršaja.

Najveće ubistvo političkog protivnika poslednjih godina bilo je ubistvo Borisa Njemcova. Nekada potpredsednik Vlade pod Borisom Jeljcinom, Njemcov je bio popularan političar i oštar kritičar Putina. U hladnoj februarskoj noći 2015. godine, napadači su ga ubili na mostu kod Kremlja, dok je šetao sa svojom devojkom. Njegova smrt je šokirala Rusiju.

Za to ubistvo osuđena su petorica iz ruskog regiona Čečenije, a neposredni izvršilac ubistva na 20 godina zatvora. Ali saveznici Njemcova rekli su da je to samo pokušaj da se krivica prebaci sa države.

Godine 2006. ruski prebeg Aleksandar Litvinjenko, bivši agent KGB i njegove postsovjetske naslednice FSB, najednom se razboleo u Londonu, pošto je popio čaj sa radioaktivnim polonijumom-210. Umro je tri nedelje kasnije.

Litvinjenko je istraživao ubistvo ruske novinarke Ane Politkovske i navodne veze ruske obaveštajne službe sa organizovanim kriminalom. Pre no što je umro, Litvinjenko je rekao novinarima da FSB još ima laboratoriju za otrove, iz sovjetske ere.

Britanska istraga je otkrila da su ruski agenti ubili Litvinjenka, verovatno uz Putinovo odobrenje, ali Kremlj je negirao bilo kakvu umešanost.

Drugi ruski obaveštajac, Sergej Skripal, otrovan je u Velikoj Britaniji 2018. Njemu i njegovoj odrasloj ćerki Juliji je najednom pozlilo u gradu Solsberiju i nedeljama je njihovo stanje bilo u kritično. Preživeli su, ali je napad kasnije odneo život jedne Britanke povezane sa tim slučajem, dok su se jedan muškarac i policajac teško razboleli.

Vlasti su saopštile da su obojica otrovana nervnim agensom vojne klase „Novičok“. Britanija je okrivila ruske obaveštajne službe, ali je Moskva negirala bilo kakvu ulogu. Putin je Skripalja, dvostrukog agenta Velike Britanije i Rusije tokom špijunske karijere, nazvao „ološem“ koji Kremlj ne zanima jer mu je suđeno u Rusiji i razmenjen je u razmeni špijuna 2010.

Mnogi novinari kritični prema vlastima u Rusiji su ubijeni ili su umrli misteriozno, za šta su njihove kolege u nekim slučajevima okrivile nekoga u političkoj hijerarhiji. U drugim slučajevima sumnje je izazvalo oklevanje vlasti da istraže te smrti.

Politkovskaja, novinarka lista Novaja gazeta koja je istraživala smrt Litvinjenka, ubijena je vatrenim oružjem u liftu svoje moskovske stambene zgrade 7. oktobra 2006. – na Putinov rođendan. Dobila je međunarodno priznanje za svoje izveštavanje o kršenju ljudskih prava u Čečeniji. Naoružani napadač iz Čečenije osuđen je za to ubistvo i kažnjen s a20 godina zatvora. Još četvorica Čečena dobila su kraće zatvorske kazne zbog učešća u ubistvu.

Jurij Ščekočihin, takođe reporter Nove gazete, umro je iznenada od teške bolesti 2003. Ščekočihin je istraživao koruptivne poslove i moguću ulogu ruskih bezbednosnih službi u bombaškim napadima na stambene zgrade 1999. za koje su okrivljeni čečenski pobunjenici. Njegove kolege su insistirale da je otrovan i optuživale vlasti da namerno ometaju istragu.

Avionska nesreća avgusta prošle godine u kojoj su poginuli Jevgenij Prigožin i najviši oficiri njegove privatne vojne kompanije „Vagner“, dogodila se dva meseca pošto je on pokrenuo oružanu pobunu koju je Putin nazvao „ubodom u leđa“ i „izdajom“. Iako nije bio kritičan prema Putinu, Prigožin je kritikovao rusko vojno rukovodstvo i doveo u pitanje motive za rat u Ukrajini.

Procena američkih obaveštajnih službi pokazala je da je taj udes u kojem je poginulo svih 10 ljudi u avionu, izazvala namerna eksplozija – tvrde zvaničnici koji ne žele da im se objave imena. Jedan je rekao da je eksplozija bila u skladu sa Putinovom „dugom istorijom pokušaja da ućutka svoje kritičare“.

Putinov portparol Dmitrij Peskov je odbacio navode da je Kremlj odgovoran za pad aviona. „Naravno, na Zapadu se te spekulacije izlažu pod određenim uglom i sve je to potpuna laž“, rekao je on novinarima.

U svojim prvim javnim komentarima posle pada Prigožinovog aviona, Putin je izgleda nagovestio da njihov odnos nije bio loš. Međutim, bivši pisac govora Kremlja koji je postao politički analitičar – Abas Galjamov rekao je: „Putin je pokazao da ako mu se nesumnjivo ne povinujete, on će se prema vama ponašati bez milosti, kao neprijatelj, čak i ako ste formalno patriota“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.