Iako je Srbija na Svetskom indeksu slobode medija za 2025, formalno napredovala za dve pozicije i sada zauzima 96. mesto od 180 zemalja, predstavnik Reportera bez granica (RSF) za Evropsku uniju (EU) i Balklan Pavol Salai ocenjuje da je reč o „iluzornom napretku“, jer je istovremeno zabeležen pad ukupnog indeksa slobode medija u zemlji, saopštilo je danas Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
„U političkoj atmosferi dodatno polarizovanoj anti-vladinim protestima tokom 2023. i 2024. godine, novinari su često meta napada članova vladajuće elite, koje dodatno pojačavaju pojedini nacionalni TV kanali. Ni političari ni državne institucije, uključujući Regulatorno telo za elektronske medije (REM), čije članove uglavnom imenuje vlast, nisu pokazali volju da poprave situaciju. Novinari kritični prema vlasti imaju ograničen pristup intervjuima sa njenim predstavnicima i javnim informacijama“, piše u Izveštaju RSF.
Novinari, kako je navedeno, imaju sklonost ka autocenzuri, uticaj medijskih zakona još nije procenjen, a iako su propisi koji se odnose na postupanje tužilaštva i policije u slučajevima napada na novinare dali pozitivne rezultate u nekim slučajevima, pravosuđe još uvek mora da dokaže svoju nezavisnost i efikasnost u zaštiti slobode medija.
Većina medija prihoduje od oglašavanja i netransparentnih državnih subvencija, a pristup tim izvorima prihoda u velikoj meri kontroliše vladajuća elita i zavisi od uredničke naklonosti. Takođe, kako je navedeno, koncentracija medijskog vlasništva predstavlja novu zabrinjavajuću pojavu.
U Izveštaju je navedeno i da u su novinarke u Srbiji i dalje mete napada zbog svog rada, ali i zbog svog pola, a nacionalne televizije i provladini tabloidi često krše etičke standarde u izveštavanju o nasilju nad ženama i nacionalnim manjinama.
Kada je u pitanju bezbednost novinara i novinarki, zaključak RSF je da se oni u Srbiji i dalje ne osećaju zaštićeno.
„Oslobađajuća presuda iz 2024. godine, doneta u žalbenom postupku protiv četvorice bivših obaveštajaca optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine, istakla je problem nekažnjivosti zločina protiv novinara. U javnost su dospeli i zabrinjavajući slučajevi nezakonitog hakovanja mobilnih telefona novinara od strane obaveštajnih službi i policije“, piše u Izveštaju.
„Sloboda medija u Srbiji nastavlja da se pogoršava“, napisao je u izjavi za medije predstavnik RSF-a za EU i Balkan Paval Salai.
Kako navodi, ocena Srbije pala je za 0,92 poena (na 53,55 poena od maksimalnih 100), što predstavlja najniži rezultat za 23 godine otkako se vodi Indeks slobode medija.
„Stoga se napredak Srbije za dva mesta na listi više može pripisati padu drugih zemalja, uključujući i Kosovo“, dodao je on.
Kako je naveo, Srbija i dalje zauzima pretposlednje mesto u zoni EU–Balkan, koja obuhvata 40 zemalja.
Prema Indeksu slobode medija Srbija se i dalje svrstava u kategoriju zemalja sa „teškom“ (narandžastom) situacijom po pitanju slobode medija, što je druga najgora kategorija od ukupno pet.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com