Panel o migraciji birača: Kao da postoji priručnik za nameštanje izbora

Na panelu „Migracije i druge manipulacije; kako sprečiti izborni inženjering?“ u organizaciji Crte rečeno je da su migracije brača, manipulacije sa biračkim spiskom, funkcionerska kampanja i kupovina glasova problem u čitavom regionu, odnosno da se na Zapadnom Balkanu izbori dešavaju kao da je neko napravio priručnik za nameštanje izbora i sada ga svi primenjuju.

Ekspert za izbore i politiku Siril Kulenović izneo je svoja iskustva iz rada za izbornu komisiju Francuske i ocenio da je nekada tehnički nemoguće urediti birački spisak.

On je ocenio da na izborima ne može sve biti namešteno i za sve kriva vlada, jer se u biračkom spisku stalno dešavaju promene.

„Pored kretanja, izborne komisije su u problemu jer komisije rade za političare i oni nameću određene radnje, imamo političke intervencije u samom sistemu, lokalni političari zovu ljude da se upišu u birački spisak, pojedinci takođe odluče da se presele iz ekonomskih razloga i menjaju prebivalište. Kad ste posmatrač komplikovano je da se identifikuje gde je problem“, rekao je on.

Naveo je da je nekada pitanje da li se uopšte birački spisak može pročistiti od duplikata ili da se spisak „baci u đubre“.

Žužana Kunos, pravna službenica Mađarske unije za građanske slobode, rekla je da u Mađarskoj vladajuća većina već 14 godina ima dvotrećinsku većinu i ona je dovoljna da se promeni bilo koje pravilo ili ustav.

„Nešto liči na administrativnu promenu, a u stvari ima veći uticaj. Promenili su značenje adrese, sada ne morate da zapravo tu živite, već samo da kažete da je vaša, dakle gde želite da glasate, možete, a to ime uticaj na migraciju i na rezultat izbora. Imamo prevare, imamo ‘bugarski voz’ kao svuda, imamo pokušaje kupovine, ali najveće prevare su legalne jer vladajuća većina menja zakone i sve je legalno“, rekla je Kunos.

Dario Jovanović iz organizacije „Pod lupom-Koalicija za slobodne i fer izbore“ rekao je da je najveći problem Bosne i Hercegovine i celog regiona korupcija koja je sistemska i kreira fenomen zarobljene države.

„Moj najveći strah je da dobijamo svojevrsno ‘pozorište u kući’ gde svi glume i doprinose statusu kvo, i država i opozicija, međunarodna zajednica, civilni sektor, niko ne prelazi granice i sve ostaje isto“, rekao je Jovanović.

I on je naveo primere zloupotrebe državnih resursa, državnih preduzeća, sistema doprinosa samo onima koji će glasati za vladajuću stranku, davanje budžetskog novca posebnim kategorijama, legalnu kupovina glasova i funkcionersku kampanju.

Izvršni direktor Evropske mreže organizacije za posmatranje izbora-ENEMO Zlatko Vujović rekao je da se čini kao da je neko napravio priručnik kako da se nameštaju izbori i on se primenjuje na zapadnom Balkanu, naročito poslednjih pet ili šest godina.

Ukazao je na problem da na Balkanu pojedini ljudi imaju po tri prebivališta, na primer u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori i glasaju na sva tri mesta.

Tako u Crnoj Gori na primer ima 90.000 više ljudi u biračkom spisku, što je znatno više nego što je prema poslednjem spisku bilo novih punoletnih građana.

Panelisti su izneli različite predloge, od sistema provere glasanja preko otiska prsta i boljeg sistema prijavljivanja nepravilnosti, pa do jačanja vladavine prava i većeg uticaja međunarodne zajednice.

(Beta)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com