U trendu

Plan rasta za Zapadni Balkan – svaka vlada dobija novac na šest meseci zavisno od reformi

Plan rasta za Zapadni Balkan vredan šest milijardi evra, koji je Evropska komisija juče usvojila, predviđa da svaka vlada zapadnobalkanske šestorke dobija određenu sumu novca na svakih šest meseci, zavisno od reformi koje je sprovela, rekli su izvori iz EU.

U slučaju Srbije i Kosova postoji i preduslov da svaka od strana mora da ispunjava obaveze preuzete u dijalogu da bi se „kvalifikovala“ za dobijanje novca iz Plana rasta u slučaju da sprovodi reforme, kazali su danas izvori iz Evropske komisije (EK).

Ako jedna strana blokira napredak u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ona ne može da računa na novac iz Plana rasta, bez obzira na to koje je reforme sprovela, dok će druga strana moći da dobije sredstva, ako je sprovela predviđene reforme.

Drugim rečima, „logika“ Plana rasta je da nijedna strana ne može svojim postupcima da spreči drugu da dobije novac – EU će odvojeno ocenjivati za Srbiju i za Kosovo da li ispunjavaju obaveze preuzete u dijalogu.

Ista je situacija i po pitanju formiranja zajedničkog regionalnog tržišta – ako neka od šest vlada opstruiše taj proces, ona neće dobiti novac, ali time ne sprečava druge da ga dobiju ako sprovode reforme.

Plan rasta, koji se odnosi na period od 2024. do 2027. godine, predviđa da svaka vlada zapadnobalkanske šestorke sačini reformsku agendu, sa adekvatnim sadržajem, koju Evropska komsija treba da oceni i usvoji.

Predviđeno je da se na svakih šest meseci vrši procena sprovedenih reformi, ali ne u obliku obimnih izveštaja, nego kratih ocena, i da se posle svake evaluacije vrši isplata.

Svaka reforma „nosi“ određenu sumu novca, i biće precizno određeno koliko sredstava svaka od vlada može da dobije za sprovođenje određenih reformi u četvorogodišnjem periodu, od 2024. do 2027. godine.

Ako vlada ne sprovede reforme predviđene za određeni period od šest meseci, ona gubi pravo na taj novac, a on će biti preusmeren u fond za investicije na Zapadnom Balkanu.

Kada jedna zemlja dobije novac, sama određuje kako će ga potrošiti, Evropska komisija se u to neće mešati, jer sredstva iz Plana rasta predstavljaju podršku budžetu, ali će, naravno, kontrolisati kako se troši dobijeni novac.

Koliko će koja zemlja dobijati novca zavisiće i od njene veličine i ekonomske snage – ako je neka zemlja mala i siromašna, dobiće više novca nego druga mala zemlja koja je ekonomski jača.

Izvori iz Evropske komisije navode da EU želi da vlade sprovedu određene reforme do kraja proleća, kako bi sredinom naredne godine bila prva isplata novca.

Plan rasta za Zapadni Balkan za sada je predlog Evropske komisije koji moraju da usvoje Evropski savet i Evropski parlament.

Među ciljevima Plana je poboljšanje socio-ekonomske situacije na Zapadnom Balkanu, uključujući povećanje plata i njihovo približavanje zaradama u EU.

Plan rasta ima četiri stuba – integracija Zapadnog Balkana u određene segmente jedinstvenog tržišta EU, jačanje ekonomske integracije EU i Zapadnog Balkana kroz uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta, ubrzanje reformskih procesa i povećanje finansijske pomoći regionu od 2024. do 2027. godine.

Juče usvojeni Plan rasta za Zapadni Balkan usmeren je na socio-ekonomski razvoj tog regiona i neće uticati na sredstva iz IPA fondova, koja će zemljama koje teže članstvu u EU i dalje biti dostupna.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je juče u Briselu da Plan rasta za Zapadni Balkan ima potencijal da udvostruči ekonomiju regiona u narednih 10 godina.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar