Srbija kroz znanje i pripremljenost treba da iskoristi sve što programi Evropske unije (EU) nude i da tako ubrza svoju integraciju, a podnosioci projekata će, uz pomoć novog projekta, na sistematičniji način koristiti mogućnosti koje im se nude, saopštili su danas rukovodioci projekta „Podrška učešću u programima Unije“.
Projekat su, u Evropskoj kući u Beogradu, predstavili zvaničnici Delegacije EU u Srbiji i Ministarstva za evropske integracije (MEI), kao i predstavnici organizacije „NIRAS“, a on bi trebalo da traje do polovine 2027. godine, rekao je Vladimir Pandurov, vođa tima projekta.
Pandurov je rekao da je novi projekat prilika institucijama i državama članicama EU za razmenu znanja i dobru praksu, a kandidatima za članstvo za usvajanje evropskih vrednosti.
„Učešće u programima ne donosi samo sredstva, već i znanja i iskustva, promenu načina razmišljanja, radnje i saradnje, a to je potrebno društvu koje se priprema za članstvo u EU. Međutim, da bi Srbija u potpunosti iskoristila potecijal, potrebno je da unapredi nekoliko ključnih obasti, poput koordinacije kontakt tačaka u ministarstvima i sistemske podrške. Obuke i tehnička pomoć moraju biti kontinuirani, jer jedino dobro pripremljeni akteri mogu uspešno učestvovati u programima, a njihova vidljivost treba da se unapredi“, rekao je on.
Projekat će organizovati obuke i treninge za institucije i nacionalne kontakt tačke, a on treba i da analizira izazove i ponudi rešenja za iskorišćavanje sredstava koja se projektima dobijaju, rekao je Rihard Maša, šef Odeljenja za kooperaciju Delegacije EU u Srbiji.
Tokom obuka, koje će se organizovati u više gradova u Srbiji, rukovodioci projekta će raditi sa sa organizacijama civilnog društva, univerzitetima i preduzećima, a njihov cilj je da oni koji žele da obezbede finansiranje saznaju koji programi EU su im na raspolaganju, kao i kako da se za njih prijave i iskoriste njihove mogućnosti.
„Mi se kroz projekte povezujemo sa najboljim i najuspešnijim organizacijama u Evropi i dolazimo do iskustava koja će nam biti ključna kada postanemo članica EU“, dodao je Pandurov.
Srbija trenutno učestvuje u 11 programa EU, među kojima su „Erazmus“ (Erasmus) namenjen studentima, „Kreativna Evropa“ (Creative Europe) namenjen medijima i ustanovama kulture i „Horizont Evropa“ (Horizon Europe).
Šef odseka za sprovođenje projekata u MEI Stefan Jugović rekao je da Srbija, pored postojećih programa, može da učestvuje u još četiri do pet projekata.
„Ovaj projekat je nastao iz potrebe da se sistematičnije pristupi programima, kao i da se oni bolje predstave javnosti, a jedan od najvećih problema je manjak informacija kod kontakt tačaka u ministarstvima, kao i velika fluktuacija zaposlenih. Potencijalni aplikanti treba da se obaveste o programima“, rekao je Jugović i dodao da korist učešća Srbije u programima EU nije samo finansijska.
„Mnogo je važnija horizontalna integracija sa regionom i institucijama EU, a organizacije civilnog društva i naučne institucije se programima povezuju i edukuju o načinima da povuku sredstva, odnosno da se pripreme za članstvo Srbije u EU, gde su fondovi značajno veći“, dodao je Jugović.
Programi EU su posebni instrumenti EU kojima se finansiraju različite tematske oblasti, a oni su otvoreni za institucije ,preduzeća i građane, dok je cilj novog projekta da se dobri rezultati programa povećaju, kao i da se obezbedi decentraliacija, rekao je Pandurov.
„Najviše projekata dolazi iz Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, a projektom želimo da programe prebacimo na manje gradove i opštine, kao i ruralne zajednice“, dodao je on.
Pandurov je dodao da se Srbija koristi kao primer za povlačenje sredstava po glavi stanovnika, kao i da u učestvovanju u nekim programima prednjači na Zapadnom Balkanu.
„U konkurenciji koja je prilično jaka, kao naučno-istraživački sektor smo na zavidnom nivou. Mnoge organizacije iz Srbije su spremne da budu partneri, ali ne i da izađu na megdan u većim konzorcijumima. Novi korak koji treba da se napravi je da se organizacije koje postoje već dugo odvaže i krenu u pravcu koji je zahtevan. Spremni smo da pružimo direktnu tehničku podršku aplikantima“, rekao je Pandurov.
Na pitanje kako ocenjuje korišćenje EU fondova u Srbiji, Maša je rekao da je Srbija najveći korisnik infrastrukturnih projekata za Zapadni balkan, kao i da ima velike prilike u sledeće dve do tri godine.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com