Odlukom bez presedana da bombarduje iranska nuklearna postrojenja i time se direktno pridruži izraelskom napadu na regionalnog suparnika, predsednik SAD Donald Tramp učinio je ono što je godinama obećavao da neće – vojno je intervenisao u velikom stranom ratu, ocenjuje Rojters.
Ovaj dramatični američki napad, koji je uključio i gađanje najutvrđenijih iranskih nuklearnih objekata duboko pod zemljom, predstavlja najveći spoljnopolitički rizik tokom Trampova dva predsednička mandata, pun neizvesnosti i potencijalnih posledica, navodi agencija.
Tramp je u subotu izjavio da Iran mora da izabere mir ili će uslediti novi napadi. Međutim, analitičari sada upozoravaju da bi Teheran mogao da uzvrati zatvaranjem Ormuskog moreuza, ključne naftne arterije sveta, napadima na američke baze i saveznike na Bliskom istoku, pojačanim raketnim napadima na Izrael ili aktiviranjem svojih ‘proksi grupa’ protiv američkih i izraelskih interesa širom sveta.
Takvi potezi, ocenjuje Rojters, mogli bi da dovedu do šireg i dugotrajnijeg sukoba nego što je Tramp zamislio, prizivajući u sećanje „beskonačne ratove“ u Iraku i Avganistanu, koje je ranije nazivao „glupima“ i od kojih je obećao da će se Amerika držati podalje.
„Iranci su ozbiljno oslabljeni i degradirani u svojim vojnim kapacitetima“, rekao je Aron Dejvid Miler, bivši pregovarač za Bliski istok i za republikansku i za demokratsku administraciju.“Ali imaju razne asimetrične načine da uzvrate… Ovo neće brzo završiti“, dodao je.
Uoči napada koji je najavio kasno u subotu, Tramp se kolebao između pretnji vojnom akcijom i apela za nove pregovore kako bi se Iran ubedio da odustane od svog nuklearnog programa, navodi agencija i dodaje da je, po rečima visokog zvaničnika Bele kuće, Tramp naredio napad kada je postalo jasno da Teheran nije zainteresovan za nuklearni dogovor.
Prema njegovim rečima, Tramp je dao zeleno svetlo tek kada mu je rečeno da postoji „velika verovatnoća za uspeh“, što je bio zaključak nakon više od nedelju dana izraelskih udara koji su pripremili teren za potencijalno završni udar SAD.
Tramp je pohvalio „veliki uspeh“ napada, ali neki stručnjaci upozoravaju da, iako je iranski program možda unazađen za nekoliko godina, opasnost ni iz daleka nije nestala, ukazuje Rojters.
Iran poriče da pokušava da razvije nuklearno oružje, tvrdeći da je njegov program isključivo u mirnodopske svrhe.
„Vojna akcija će dugoročno verovatno gurnuti Iran ka odluci da mu je nuklearno oružje potrebno za odvraćanje SAD i da Vašington nije zainteresovan za diplomatiju“ navela je američka Asocijacija za kontrolu naoružanja (Arms Control Association).
„Napadi neće uništiti nuklearno znanje koje Iran već ima. Oni će program usporiti, ali po cenu jačanja iranske odlučnosti da ga obnove“, dodaje se u saopštenju.
Erik Lob, profesor na Odeljenju za politiku i međunarodne odnose na Međunarodnom univerzitetu Floride, smatra da Iran može da uzvrati napadom na „meke mete“ SAD i Izraela i van regiona.
On, međutim, ne isključuje ni mogućnost da bi se Iran mogao vratiti za pregovarački sto, iako sa još slabije pozicije, ili potražiti diplomatski izlaz iz situacije.
U prvim reakcijama nakon napada, Iran nije pokazao spremnost na ustupke. Iranska Organizacija za atomsku energiju saopštila je da neće dozvoliti da se zaustavi razvoj njihove „nacionalne industrije“, dok je komentator državne televizije rekao da su svi američki građani i vojnici u regionu sada legitimne mete.
U ranim jutarnjim satima u nedelju, iransko Ministarstvo spoljnih poslova izdalo je saopštenje u kojem navodi da Teheran „smatra da ima pravo da se svim silama odupre američkoj vojnoj agresiji“.
Karim Sađadpur, analitičar u Karnegi zadužbini za međunarodni mir, napisao je na mreži Iks da je „Tramp rekao da je sada vreme za mir“. „Nije jasno, i malo je verovatno, da Iranci to vide na isti način. Verovatnije je da ovo otvara novo poglavlje u 46 godina dugom sukobu SAD i Irana, nego da ga zatvara“, naveo je.
Neki analitičari upozoravaju da bi Tramp, iako je ranije odbacivao ideju o svrgavanju iranskog režima, mogao biti uvučen u takvu misiju ako Teheran izvrši veliki napad ili odluči da razvije nuklearno oružje.
To bi, dodaje se otvorilo dodatne rizike.
„Pazite se uvlačenja u misiju promene režima i demokratizacije.Kosti mnogih neuspešnih moralnih misija SAD zakopane su u pesku Bliskog istoka“, kaže Lora Blumenfeld analitičarka koje se bavi Bliskim istokom sa Univerziteta Džons Hopkins.
Džonatan Panikof, bivši američki obaveštajni zvaničnik za Bliski istok, kaže da bi Iran mogao brzo da reaguje „nesrazmernim napadima“ ako oseti da mu je opstanak ugrožen, ali i da mora biti svestan posledica.
Zatvaranje Ormuskog moreuza, na primer, moglo bi da izazove dodatne probleme poput skoka cena nafte i inflaciju u SAD, ali bi pogodilo i Kinu, jednog od retkih moćnih saveznika Irana.
Rojters ocenjuje i da se Tramp suočava s kritikama demokrata u Kongresu zbog napada, ali i sa protivljenjem anti-intervencionističkog dela svoje republikanske MAGA baze i dodaje da je predsednik koji nije imao ozbiljnu međunarodnu krizu tokom prvog mandata, sada uvučen u jednu samo šest meseci nakon što je počeo drugi.
Čak i ako se nada da američke vojna intervencija može biti ograničenog trajanja i obima, istorija pokazuje da takvi sukobi često donose neželjene posledice po predsednike SAD, ocenjuje agencija.
Trampov slogan „snagom do mira“ biće svakako stavljen na probu kao nikada do sada, posebno nakon što je otvorio novi vojni front, ne ispunivši svoja predizborna obećanja da će brzo okončati ratove u Ukrajini i Gazi, zaključuje agencija.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com