U trendu

Rusi glasali drugog dana izbora, predviđeno produženje vladavine Putina

Birači širom Rusije glasali su i danas, drugog dana trodnevnih izbora koji će formalizovati još šest godina vlasti predsednika Vladimira Putina koji je slomio političko neslaganje tokom svoje skoro četvrtvekovne vladavine.

Izbori se odvijaju posle nemilosrdnog obračuna koji je ugušio nezavisne medije i istaknute grupe za ljudska prava. Putinov najžešći neprijatelj, Aleksej Navaljni, umro je u arktičkom zatvoru u februaru, a drugi kritičari su ili u zatvoru ili u egzilu.

Putin koji ima 71 godinu na izborima ima tri simbolična rivala iz partija naklonjenih Kremlju koji su se uzdržali od bilo kakvih kritika na njegov račun ili njegovu invaziju na Ukrajinu. Putin je svoj rat u Ukrajini koji je ušao u već treću godinu, predstavio kao egzistencijalnu bitku protiv SAD i drugih zapadnih sila koje žele da unište Rusiju.

Zvaničnici govore da se glasanje odvija uredno. Ali uprkos strogim kontrolama, najmanje šest slučajeva vandalizma na biračkim mestima prijavljeno je u petak i subotu, uključujući bacanje „Molotovljevog koktela“ i sipanje zelene tečnosti u glasačke kutije što je bio očigledan omaž Navaljnom, koga je 2017. napao napadač koji ga je poprskao zelenim dezinfekcionim sredstvom po licu.

Ruska državna novinska agencija Tass je javila da je jedna žena u gradu Jekaterinburgu na Uralu danas bezuspešno pokušala da sipa zelenu tečnost u glasačku kutiju, dok je penzioner u Altajskom regionu u južnom Sibiru pokušao da ošteti glasačke listiće. Oboje je privedeno.

Posle izveštaja o vandalizmu, ruski poslanici su predložili uvođenje novog zakona kojim bi se izborni saboteri kažnjavali kaznama do osam godina zatvora.

Takođe danas, ukrajinski dronovi i raketni napadi ponovo su pogodili duboko unutar Rusije. Tass je rekao i da je jedna naoružana grupa pokušala da iz Ukrajine prodre u pogranični region Rusije.

Putin se pre izbora hvalio uspesima na bojnom polju u Ukrajini, gde su ruske trupe nedavno ostvarile postepeni napredak oslanjajući se na prednost u vatrenoj moći.

Putin je u petak opisao prekogranično granatiranje i upade ukrajinskih snaga kao pokušaje Ukrajine da uplaši Ruse i izbaci glasanje iz koloseka. On je obećao da napadi „neće ostati nekažnjeni“.

Uprkos napadima, analitičari kažu da Kremlj traži visoku izlaznost na izborima kao znak da Rusi odobravaju rat da bi Putina legitimisali za još jedan mandat.

Ministarstvo odbrane je kao ključni pokretač rasta podrške, radeći danonoćno na proizvodnji projektila, tenkova i municije i ublažavajući ekonomske posledice rata smanjivanjem nezaposlenosti i povećavajući plate. Ruska ratna ekonomija se takođe pokazala otpornom uprkos zapadnim sankcijama.

Ruski opozicioni pokret pozvao je one koji su nezadovoljni Putinom ili ratom, da masovno budu biralištima u nedelju u podne, poslednjeg dana glasanja, što bi bio oblik protesta. Tu strategiju je Navaljni odobrio nedugo pre smrti.

Glasanje se odvija na biračkim mestima širom 11 vremenskih zona Rusije i u ilegalno pripojenim regionima Ukrajinem kao i onlajn.

Zapadni lideri su glasanje ocenili kao „imitaciju demokratije“.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel podrugljivo je čestitao Putinu u petak „ubedljivu pobedu“ na izborima koji su tehnički i danas u toku. „Nema opozicije. Nema slobode. Nema izbora“, napisao je Mišel na društvenoj platformi X.

Pored nedostatka opcija za birače, mogućnosti za nezavisno praćenje su veoma ograničene i nema značajnijih posmatrača iz inostranstva. Samo registrovani kandidati koje je odobrio Kremlj, ili savetodavna tela koja podržava država, mogu da šalju posmatrače na biračka mesta što smanjujuje mogućnost rada nezavisnih nadzornika glkasanja.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.