Generalna sekretarka Regionalnog saveta za saradnju (RCC) Majlinda Bregu rekla je danas da Zapadni Balkan nije bogata regija, kao i da ekonomijama koje se nalaze u razvoju mentalno zdravlje nije na prvom mestu.
„U takvim ekonomijama retko se posmatra uticaj mentalnog poremeฤaja, a takodje se ne rade analize ekonomskog tereta na zdravstveni sistem koji mora da pruลพi podrลกku onima koji imaju problema sa mentalnim zdravljem“, rekla je Bregu na Omladinskoj laboratoriji Zapadnog Balkana u Tirani.
Ona je istakla da se ne posmatra ni kako socijalni uticaj, odnosno nezaposlenost i nesigurnost u to ลกta ฤe buduฤnost donosi utiฤu na stres koji vodi ka problemima sa mentalnim zdravljem kod mladih.
„Statistika pokazuje da dve treฤine mladih ลพele da odu iz svojih zemalja (sa Zapadnog Balkana) i da gubici koje drลพave u regionu gube izmedju 840 miliona do tri milijarde evra“, naglasila je Bregu.
Ona je ocenila da je edukacija mladih po pitanju problema mentalnog zdravlja najvaลพnija i da je potrebno naฤi naฤin da im se te informacije probliลพe kako onlajn, tako i kroz ลกkole.
„Bitno je omoguฤiti mladima pojedinaฤne ili grupne sesije u ลกkolama, ili dovesti struฤnjake iz oblasti mentalnog zdravlja u ลกkole, koji bi na licu mesta mogli da interveniลกu“, kazala je Bregu.
Naglasila je i da je neophodno pomoฤi mladima i podrลพati ih kada shvate da im je pomoฤ potrebna.
Istakla je da je problem mentalnog zdravlja bio aktuelan i pre kovid pandemije, ali da je u poslednje dve godine situacija znatno pogorลกana.
„Depresija i anksioznost su danas mnogo prisutniji kod mladih nego pre dve godine. Najmanje 30 odsto mladih od 10 do 19 godina ลพivi sa dijagnostifikovanim mentalnim poremeฤajem, prema najnovijim podacima Unicefa“, rekla je ona.
Bregu je dodala i da u regionu Zapadnog Balkana nedostaju detaljne analize i konkretni podaci, ali da je, po onima koji postoje, situacija zabrinjavajuฤa.
Generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Miljana Pejiฤ, koja je uฤestvovala u Omladinskoj laboratoriji i razgovarala sa mladima, rekla je da je po pitanju mentalnog zdravlja najvaลพnije ostvariti regionalnu saradnju, medjusektorsku komunikaciju, kao i ukljuฤiti te mlade u donoลกenje odluka.
„Radili smo na prikupljanju podataka o mladima i njihovim problemima, o tome kako moลพemo da se obratimo institucijama i kako da uฤinimo da one rade za mlade, kao i kako da stvorimo mehanizme za uฤeลกฤe mladih u donoลกenju odluka“, rekla je Pejiฤ.
Istakla je i da je ostvarena saradnja krovnih organizacija mladih iz svih zemalja Zapadnog Balkana.
Pejiฤ je dodala i da su mladi veoma svesni svoje uloge, kao i da ลพele da donose odluke i preporuke.
Vodja projekta Omladinske laboratorije Zapadnog Balkana Ognjen Markoviฤ rekao je da je tokom laboratorije kreirano 13 regionalnih preporuka i da su ih zajedno doneli mladi i donosioci odluka.
„One su pre svega vezane za prevenciju i prepoznavanje mentalnog zdravlja i na koji naฤin mi to moลพemo da utiฤemo da se to na vreme prepozna i da se na vreme reลกi“, rekao je Markoviฤ.
Dodao je i da se neke od preporuka odnose na institucionalnu podrลกku tom problemu, kao i da ฤe konkretni rezultati biti predstavljeni na nekoj od sledeฤih laboratorija.
Markoviฤ je naglasio je da ฤe se „sve preporuke implementirati uz podrลกku RCC-a“, i da ฤe se one pretoฤiti u nacrte, izmene i dopune zakona, kao i izrade strategija i akcionih planova.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com