U trendu

Bregu (RCC): Mentalno zdravlje nije na prvom mestu ekonomijama u razvoju, poput Zapadnog Balkana

Generalna sekretarka Regionalnog saveta za saradnju (RCC) Majlinda Bregu rekla je danas da Zapadni Balkan nije bogata regija, kao i da ekonomijama koje se nalaze u razvoju mentalno zdravlje nije na prvom mestu.

„U takvim ekonomijama retko se posmatra uticaj mentalnog poremećaja, a takodje se ne rade analize ekonomskog tereta na zdravstveni sistem koji mora da pruži podršku onima koji imaju problema sa mentalnim zdravljem“, rekla je Bregu na Omladinskoj laboratoriji Zapadnog Balkana u Tirani.

Ona je istakla da se ne posmatra ni kako socijalni uticaj, odnosno nezaposlenost i nesigurnost u to šta će budućnost donosi utiču na stres koji vodi ka problemima sa mentalnim zdravljem kod mladih.

„Statistika pokazuje da dve trećine mladih žele da odu iz svojih zemalja (sa Zapadnog Balkana) i da gubici koje države u regionu gube izmedju 840 miliona do tri milijarde evra“, naglasila je Bregu.

Ona je ocenila da je edukacija mladih po pitanju problema mentalnog zdravlja najvažnija i da je potrebno naći način da im se te informacije probliže kako onlajn, tako i kroz škole.

„Bitno je omogućiti mladima pojedinačne ili grupne sesije u školama, ili dovesti stručnjake iz oblasti mentalnog zdravlja u škole, koji bi na licu mesta mogli da intervenišu“, kazala je Bregu.

Naglasila je i da je neophodno pomoći mladima i podržati ih kada shvate da im je pomoć potrebna.

Istakla je da je problem mentalnog zdravlja bio aktuelan i pre kovid pandemije, ali da je u poslednje dve godine situacija znatno pogoršana.

„Depresija i anksioznost su danas mnogo prisutniji kod mladih nego pre dve godine. Najmanje 30 odsto mladih od 10 do 19 godina živi sa dijagnostifikovanim mentalnim poremećajem, prema najnovijim podacima Unicefa“, rekla je ona.

Bregu je dodala i da u regionu Zapadnog Balkana nedostaju detaljne analize i konkretni podaci, ali da je, po onima koji postoje, situacija zabrinjavajuća.

Generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Miljana Pejić, koja je učestvovala u Omladinskoj laboratoriji i razgovarala sa mladima, rekla je da je po pitanju mentalnog zdravlja najvažnije ostvariti regionalnu saradnju, medjusektorsku komunikaciju, kao i uključiti te mlade u donošenje odluka.

„Radili smo na prikupljanju podataka o mladima i njihovim problemima, o tome kako možemo da se obratimo institucijama i kako da učinimo da one rade za mlade, kao i kako da stvorimo mehanizme za učešće mladih u donošenju odluka“, rekla je Pejić.

Istakla je i da je ostvarena saradnja krovnih organizacija mladih iz svih zemalja Zapadnog Balkana.

Pejić je dodala i da su mladi veoma svesni svoje uloge, kao i da žele da donose odluke i preporuke.

Vodja projekta Omladinske laboratorije Zapadnog Balkana Ognjen Marković rekao je da je tokom laboratorije kreirano 13 regionalnih preporuka i da su ih zajedno doneli mladi i donosioci odluka.

„One su pre svega vezane za prevenciju i prepoznavanje mentalnog zdravlja i na koji način mi to možemo da utičemo da se to na vreme prepozna i da se na vreme reši“, rekao je Marković.

Dodao je i da se neke od preporuka odnose na institucionalnu podršku tom problemu, kao i da će konkretni rezultati biti predstavljeni na nekoj od sledećih laboratorija.

Marković je naglasio je da će se „sve preporuke implementirati uz podršku RCC-a“, i da će se one pretočiti u nacrte, izmene i dopune zakona, kao i izrade strategija i akcionih planova.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar