U trendu

Gavrilović: Od 3.000 medija samo stotinak ispunjava funkciju

Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrlović izjavio je danas da od 3.000 registrovanih medija u Srbiji, samo stotinak ispunjava funkciju koju mediji treba da imaju.

Gavrilović je agenciji Beta kazao da se dve decenije od ulaska Srbije u medijsku tranziciju koja je za cilj imala potpuno, istinito, blagovremeno i objektivno informisanje, „s velikom izvesnošću“ može konstatovati da se otišlo „u kontra smer“.

„I pored povećanog broja medija, koji iznosi nešto više od 3.000, što je trebalo da poveća konkurentnost, ali i diverzitet medijskih sadržaja namenjenih zadovoljavanju medijskih potreba različitih društvenih grupa, teško da možemo reći da u Srbiji postoji više od stotinu medija koji u funkcionalnom smislu ispunavaju definiciju medija“, istakao je Gavrilović.

Dodao je da je vlast prenatrpavanjem medijskog prostora sredstvima propagande, promocije i odmazde izvela njegovu okupaciju.

„Upravo to govori čemu služe mediji u Srbiji, a to je eutanazija javnosti kao potencijalnom otporu propagandi“, naglasio je on.

Gavrilović je podsetio da je u dva istraživanja BIRODI (2019. i 2022.) polovina ispitanika smatrala da nije pametno govoriti ono što misle, dok je tek svaki peti ispitanik smatrao da mediji ispunjavaju svoju funkciju kada je u pitanju pomoć u donošenju bitnih odluka, predvidjanju dogadjaja u društvu, analiziranja postupanja vlasti i ostvarivanja njihovih prava.

„Ovako kreirani mediji su s ekonomske strane bez javnog, čitaj partijskog, novca neodrživi. Ovi mediji su i s funkcionalne strane neodrživi, jer letimična analiza sadržaja programa i tekstova pokazuje da je zadatak ove vrste medija da prepozitivno izveste o vlasti, pruže servisne i zabavne informacije, a kada zatreba proizvedu i opanjkaju neprijatelje vlasti“, kazao je Gavrilović.

Na pitanje kako ocenjuje rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM), Gavrilović je rekao da REM ne radi svoj posao definisan članom 24 Zakona o elektronskim medijima „kako u izbornom tako i u vanizbornom periodu“.

„Šta je propustio da uradi ovdašnji REM pokazao je njegov ‘brat’ u Crnoj Gori kada je uskratio emitovanje programa televizijama koje imaju nacionalnu frekvenciju u Srbiji“, ocenio je on.

Nefunkcionalno postupanje REM-a, dodao je, zahteva da se Evropska platforma regulatornih tela uključi u spašavanje medijskog diverziteta u Srbiji koji je doveden u pitanje, za šta pored javnog servisa veliku ulogu ima REM.

„Kasno uspostavljenje monitoringa rada REM-a od strane Evropske platforme regulatornih tela moglo bi da bude sudbosno kada je u pitanju ne samo stanje medija već i evropska perspektiva Srbije“, smatra Gavrilović.

Po njegovim rečima veći deo stanovništva se infomiše preko televizija s nacionalnim frekvencijama, odnosno Politike, Novosti, Blica, Kurira, Informera i Srpskog telegrafa „u kojima je teško naći medijski prilog koji kritički sagledava ono što radi ključni akter političke scene u Srbiji“.

„Na drugoj strani je značajno manji deo koji se informiše preko kablovskih kanala Nova i N1, odnosno Danasa i Nove, koji kritički sagledavaju rad vlade, ali koji svoj prostor nude strankama različitog spektra što se u društvu u kojem se neguje podeljenost na Mi–Oni  smatra minusom i ako je to osnov novinarskog posla“, rekao je Gavrilović.

Prema njegovim rečima podela na kritičke i nekritičke medije za sada je „bezazlena“, ali njen opstanak bi mogao imati zloslutne posledice.

„Naum vlasti da drži pod medijskim zvnom svoje biračko telo nudeći mu jednu viziju stvarnosti zarad obnove svoje legitimnosti je put ka ne samo medijskim podelama“, zaključio je Gavrilović.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar