OVK se finansirala od trgovine narkoticima, belim robljem, ljudskim organima i oružjem, a posle zvaničnog raspuštanja 1999. faktički je transformisana u kosovski zaštitni korpus i kosovsku policijsku službu
Odluka Interpola da ne primi takozvano Kosovo mogla bi da predstavlja početak jednog novog talasa, u kome će sve države koje su dale saglasnost za nezavisnost Prištine preispitati ovu svoju odluku. Sa druge strane, neuspeh podstiče Prištinu da pribegne radikalnim merama, kao što je nezapamćeno povećanje taksa na srpske proizvode, odnosno provokativno hapšenje četvorice Srba u Kosovskoj Mitrovici, uprkos svim garancijama da pripadnici specijalnih snaga neće ulaziti na sever Kosova.
Predavač na Fakultetu za pravo, bezbednost i menadžment „Konstantin Veliki” u Nišu, mr Ratomir Antonović, u izjavi za „Politiku” podseća da je takozvano Kosovo, nastalo odvajanjem od Srbije uz pomoć terorizma i kriminala, imalo veliku ambiciju da bude član Interpola, da utiče na to ko će biti krivično gonjen i da ima uvid u strogo poverljivu dokumentaciju međunarodne policije. „Autoritet Interpola ima poseban značaj u međunarodnim odnosima pa ova odluka predstavlja preteču budućeg odnosa međunarodne zajednice prema takozvanoj republici Kosovo”, zaključuje Antonović.
Korist kosovskih prijatelja od kriminalnih poslova
Zbog svega toga, predlog da Kosovo postane članica Interpola po svim normama nije ni trebalo da bude uvršćen u dnevni red Interpola. „Veliki kosovski prijatelji, koji imaju direktnu materijalnu korist od njihovih poslova sa narkoticima, ljudskim organima i oružjem, izlobirali su da ta tačka bude na dnevnom redu. U poslednjem trenutku je sprečeno da jedna teroristička organizacija participira u Interpolu i dobije pristup svim poverljivim dokumentima. Budući da je takozvana republika Kosovo nastala na krilima terorizma, nosioci njene vlasti treba da budu predmet interesovanja i krivičnog gonjenja od strane Interpola, a ne da učestvuju u odlučivanju o tome ko će biti krivično gonjen”, kaže Antonović i podseća da je u poslednjem trenutku pobedio zdrav razum i sprečen je pravni, ljudski i moralni nonsens.
Naš sagovornik podseća da je takozvano Kosovo nastalo protivno principima međunarodnog prava, uz očigledno kršenje ljudskih prava i na krilima terorizma separatističkog karaktera. „Ove činjenice nisu bile smetnja da većina evropskih zemalja prizna jednostrano proglašenu nezavisnost i time pruži status legitimne državne tvorevine, iako KiM to nikad ne može biti. Sa druge strane, sve te iste zemlje se deklarativno zalažu za borbu protiv terorizma”, naglašava Antonović.
Velika teroristička organizacija separatističkog karaktera, pod nazivom „Oslobodilačka vojska Kosova” (OVK) osnovana je 1994. sa ciljem oružanog obračuna sa legitimnim bezbednosnim snagama Republike Srbije. „OVK se finansirala iz nezakonitih poslova, kao što su trgovina narkoticima, belim robljem, ljudskim organima i oružjem. Teritorija delovanja ove terorističke organizacije nije bila samo južna srpska pokrajina, već i prostor Preševa, Bujanovca i Medveđe (Srbija), kao i region Tetova (Makedonija) i delovi Crne Gore”, kaže Antonović.
OVK je svoje korene našla u albanskoj terorističkoj organizaciji, koju su još 1982. u Nemačkoj osnovali pripadnici radikalne albanske struje, pod nazivom „Kosovski narodni pokret” i otvoreno se zalagala za separatizam i oružani sukob sa srpskom vojskom, policijom i narodom na KiM. „U Prištini je u maju 1993. formiran ’Nacionalni pokret za oslobađanje Kosova’, koji je počeo da organizuje aktivnosti nabavke oružja i mobilizacije ljudstva. Već od 1995. je primećeno sve intenzivnije i bezočnije delovanje OVK, koja je za samo tri godine načinila 1.845 oružanih napada, od čega je 1.075 napada bilo usmereno ka vojnim i policijskim objektima, a 745 napada ka civilima i njihovoj imovini, dok je 25 napada bilo usmereno ka izbegličkim kampovima i licima koja su izbegla na područje KiM” navodi Antonović.
U toku 1998. došlo je i do 176 graničnih incidenata prilikom pokušaja terorista da, najčešće noseći velike količine oružja i vojne opreme, nelegalno uđu na teritoriju Srbije iz Albanije. U ovim sukobima na granici poginulo je 30 oficira i vojnika Vojske Jugoslavije (VJ), a jedan broj je i ranjen. VJ je zaplenila na granici više od 80 tona lakog i teškog naoružanja svih kalibara, municije i vojne opreme. „Otmice, mučenja, masakriranja, logori i stratišta bili su takođe vidljivi na Kosovu i Metohiji, kao posledica albanskog terorizma. U toku 1998. godine oteto je 249 lica, među kojima 13 pripadnika MUP-a, kasnije mučenih i ubijenih. Ostalih 236 otetih bili su civili lojalni vlastima SRJ, od kojih je 21 ubijen, 88 je posle zverskog mučenja oslobođeno, a sudbina 127 civila je, do sada, ostala nepoznata”, ističe Antonović.
Teroristička OVK postala je saveznik NATO odmah po početku bombardovanja SRJ 1999. i održavali su stalan kontakt. „Sa Kumanovskim sporazumom od 9. juna 1999, došlo je do povlačenja srpske vojske i policije, a UN i Kfor su zahtevali razoružavanje i raspuštanje OVK. Zvanično, to se desilo 20. septembra 1999, ali je faktički došlo samo do transformisanja terorističke organizacije u kosovski zaštitni korpus i kosovsku policijsku službu”, podseća Ratomir Antonović.
(Aleksandra Petrović, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com