Kafanske stolove, stolice, karirane stolnjake, kuhinjski pribor, neลกto piฤa i po koji nepojedini paradajz i papriku zatekla je ekipa Tanjuga ispred kultne beogradske kafane „Taลกmajdan“, koja je, posle viลกe od pola veka, zatvorila vrata.
„Dragi naลกi gosti, poลกto je vaลกa omiljena kafana „Taลกmajdan“, restitucijom vraฤena vlasnicima, koji ne ลพele sa nama da nastave poslovanje, mi Vam se najsrdaฤnije zahvaljujemo ลกto smo imali Vas kao naลกe drage goste i prijatelje“, stoji natpis koji je zalepljen na vratima.
Meฤu radnicima koji su iznosili poslednji inventar iz kafane, koja je starijim sugraฤanima poznata i kao kafana „Kod Toze Grka“, naลกao se i, kako je rekao da ga potpiลกemo, poslednji upravnik kafane „Taลกmajdan“ ลฝeljko Miloลกeviฤ.
Iseljavaju se iz kafane, kaลพe on, jer vlasnici ลพele da prodaju objekat po ceni za koju on nema sredstava, da je kupi, a u ลพelji da saฤuva kultnu kafanu, ponudio im je da sa njima uฤe u zakup.
„Oni su to odbili i rekli da ลพele samo da prodaju“, priฤa Miloลกeviฤ.
Na pitanje kada je kafana osnovana, a on nam je otkrio da mu je jedan od gostiju rekao da je pio piฤe sa Koฤom Popoviฤem u „Taลกmajdanu“ 1945. godine, nakon osloboฤenja Beograda.
„Onda moลพemo da pretpostavimo otkada ova kafana postoji“.
Kafane za Beograd imaju veliki istorijski i kulturni znaฤaj, zgrade u kojima su one smeลกtene stare su po viลกe od 100 ili 200 godina, a aktivan druลกtveni ลพivot „pisao je istoriju“ u beogradskim kafanama.
Prva kafana u Evropi otvorena je upravo u Beogradu, 1522. godine, ฤak 100 godina pre Londona, Beฤa i drugih evropskih metropola, te se Beograd moลพe smatrati „rodonaฤelnikom kafana“.
Upravo u tim kafanama upaljena je prva sijalica, zazvonio prvi telefon, odrลพan prvi sajam knjiga, puลกtene prve „pokretne slike“, ลกest meseci nakon francuske premijere braฤe Limijer.
Zanimljivo je i da je prva predstava odigrana u gostionici „Kod engleske kraljice“, gde se nalazio privremeni objekat Narodnog pozoriลกta.
Na ลพalost, mnoge od tih kafana danas viลกe ne postoje, neke zbog loลกih procesa privatizacije, neke zbog restitucije, neke zbog loลกeg poslovanja, a neke zbog nemarnosti druลกtva i drลพave, a na njihovim mestima „nikli“ su butici, apoteke, pekare, kockarnice…
Postavlja se pitanje, da li takva sudbina ฤeka i kafanu „Taลกmajdan“.
Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekuliฤ kaลพe da su netaฤne priฤe da je restitucija zatvorila kafane u Beogradu.
„Mi smo znaฤajan broj objekata, u kojima su smeลกtene kafane, restorani ili hoteli, veฤ vratili prvobitnim vlasnicima. Vratili smo dva najpoznatija hotela Beograd i Splendid, vratili smo Srpsku kafanu i niz poznatih kafana, s tim ลกto, moram da napomenem, najveฤi deo tih kafana nije ni radio kada smo ih vratili“, istiฤe Sekuliฤ.
Sticanjem objekta procesom restitucije, objaลกnjava Sekuliฤ, prvobitni vlasnici koji doฤu do svoje imovine odluฤuju ลกta ฤe se na tom mestu nalaziti.
„Ako je tu moguฤe da bude kafana, tu ฤe biti kafana, a ako nije moguฤe, oni ne mogu drลพati neลกto od ฤega nemaju zaradu. Ne moลพe biti neลกto zatvoreno zbog restitucije, restoran moลพe da radi neprekidno, jer postupak restitucije niti utiฤe, niti moลพe da utiฤe na obavljanje delatnosti u tom objektu“, precizirao je Sekuliฤ.
Ali, kada se proces zavrลกi mnogi prvobitni vlasnici ne ฤuvaju autentiฤnost objekta, veฤ odluฤe da ga „modernizuju“.
Dobar primer da restitucija nije uticala da jedna od 15 najstarijih kafana u Beogradu bude zatvorena je primer kafane „Bled“.
Ekipa Tanjuga je u Bulevaru despota Stefana zatekla autentiฤno izdanje „Bleda“, staro viลกe od 100 godina, koje ลกirom otvorenih vrata i postavljenim kafanskim stolovima doฤekuje komลกije na prvu jutarnju kafu.
A ispred kafane plakat: „Bled ponovo radi“.
Tu smo zatekli i Maju Zelenoviฤ, po profesiji menadลพer za odnose s javnoลกฤu, a za sebe kaลพe da je „ljubitelj kafana“, koja je odluฤila da posle zavrลกene restitucije sa nekolicinom prijatelja uzme „Bled“ u zakup i vrati mu „stari sjaj“.
„Meni je drago ลกto je restitucijom restoran „Bled“ vraฤen prvobitnim vlasnicima, potomcima industrijalca i zaฤetnika diskografije Milana Iliฤa“, priฤa Zelenoviฤ, koja je pokazala na portret osnivaฤa „Bleda“ koji krasi ulaz te kafane.
Kaลพe, da se ugostiteljstvom nikada nije bavila, ali jeste neko ko „oboลพava“ Bled, kao i ostatak njenog komลกiluka, te zato nisu dozvolili da se na mesto kultnog mesta pojavi apoteka ili butik, ondnosno „niลกta ลกto ne pripada tom prostoru i toj fantastiฤnoj arhitekturi“.
„Zato smo uloลพli mnogo truda da vratimo staru ciglu na kojoj su bili obloลพeni slojevi zidova modernog dizajna, jer je ovo stogodiลกnja cigla i kada bi ona mogla da priฤa, priฤala bi verovatno jezikom ljudi koji su sada naลกa ลกkolska lektira“, navodi Zelenkoviฤ.
ลฝelja joj je da Beogradu vrati „Bled“ kao pravu elitnu gradsku kafanu, kada su dame sa ฤipkanim rukavicama i gospoda sa cilindrom, fijakerom dolazili na girice i vino.
Zidove stare cigle, stare viลกe od veka, krase autentiฤne, arhivske fotografije iz kolekcije profesora Vidoja Goluboviฤa koji je, posle Branislava Nuลกiฤa, uradio najiscrpnije istraลพivanje kafana starog Beograda.
„To su fotografije kafana koje su nekada postojale u Beogradu, koje su vrลกnjaci „Bleda“, a koje, na ลพalost, viลกe ne postoje. U tim kafanama deลกavali su se znaฤajni kulturni i istorijski dogaฤaji, o kojima malo naลกih sugraฤana zna, a trebalo bi da zna“, navodi Zelenkoviฤ.
Smatra da odgovornost za oฤuvanje takve vrste objekata u Beogradu mora da postoji i kod onih koji ih prodaju, i onih koji ih kupuju, ali i drลพave koja ureฤuje zakone.
Kako bi se saฤuvala uspomena na kafane kojih viลกe nema, kaze Zelenoviฤ, stolovi u „Bledu“ nosiฤe naziv kafana u kojima se desio neki vaลพan dogaฤaj, tako da ฤe ljudi moฤi da rezerviลกu „Tri lista duvana“, „Dardaneli“, „Kod engleske kranjice“…
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.