Migrantima je potrebno više od smeštaja i ishrane

Migrantima u Srbiji, osim pruženog krova nad glavom i hrane, potrebno je mnogo više kako bi se osećali kao ljudi i kako bi živeli, a ne čekali, zaključak je radionice „Tamo daleko“, koja je održana u centrima za azil u Sjenici i Tutinu.

U tim centrima su danas i u četvrtak migranti kroz razne aktivnosti, poput igranja uloga, govorili o svojim životima, sudbinama, zemljama iz kojih potiču i kroz šta su sve prošli.

„Prvi deo radionice se odnosi na njihovo posmatranje i doživljaj autoriteta, poput graničara, policajaca, upravnika centara za smeštaj ili ljudi oko njih čiji jezik i kulturu ne znaju, a primorani su tu da borave. Neki od njih su ovde tri godine, naučili su jezik i njihov životni cilj nisu Nemačka ili Švedska. Nevolja ih je naterala da dodju ovde, a ni oni nisu sigurni šta hoće. Važno je da čujemo, a ne da pretpostavimo kako im je i o čemu razmišljaju“, kazao je saradnik Medjunarodne organizacije za migracije Andrej Starović.

Drugi deo radionice je, prema njegovim rečima, bolniji jer se obradjuju teme rodne ravnopravnosti i odnosa medju polovima, koje su škakljive u zemljama iz kojih migranti potiču, poput Avganistana, Iraka, Irana, Indije ili Pakistana.

„Mi nemamo ambiciju da menjamo njihovu kulturnu matricu, ali želimo da im ‘otvorimo oči’ kako bi shvatili da svet u koji dolaze ili odlaze ima drugačije vrednosti i da bi oni mogli da funkcionišu u tom svetu moraju neke stvari shvatiti, a neke i prihvatiti“, kazao je Starović.

On dodaje da su, prema dosadašnjim iskustvima, žene spremnije da prihvate te promene, jer im je pozicija drugačija nego u zemljama iz kojih dolaze.

Radonice u Sjenici i Tutinu organizovala je Medjunarodna organizacija za migracije uz podršku Komesarijata za izbeglice i migracije, a u okviru Podrške Evropske unije upravljanju migracijama u Srbiji – podrška opštinama i gradovima na čijim teritorijama borave migranti.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.