Najznačajniji događaji u Srbiji koji su obeležili 2017. godinu

Srbija je u 2017. godini nastavila već utabanim putem, a događaji koji su beleženi samo su to potvrđivali. To što je u 2017. godini dobila novog predsednika države i novog premijera, praktično je samo značilo kontinuitet politike koja je u Srbiji vođena od 2012. godine i dolaska SNS-a na vlast.

Pošto je izabran za predsednika Srbije, dotadašnji premijer  Aleksandar Vučić je na funkciju predsednika vlade predložio dotadašnju ministarku državne uprave, Anu Brnabić, koja je ukazala da će nastaviti putem koji je označio njen prethodnik. Uz proklamovanu vojnu neutralnost, na unutrašnjem planu to je pre svega značilo stabilizovanje privrede.

Na spoljnom, nastavak puta ka EU ostao je prioritet, zbog koga nisu trpeli bliski odnosi sa Rusijom i specijalno partnerstvo sa Kinom. Zbog toga u 2017. nije bilo problema u odnosima sa SAD, mada je administracija u Vašingtonu u nekoliko navrata otvoreno prebacivala da Srbija više ne može da sedi na dve stolice ako misli u EU.

Ovo su najznačajniji događaji u zemlji koji su obeležili godinu za nama:

SRBIJA U 2017.

Januar

4. januar — Bivši haški optuženik i predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj uhapšen je u Francuskoj po Interpolovoj poternici koju je izdao sud u Beogradu zbog zločina koje je kao komandant OVK počinio na Kosovu 1998/99. godine. Posle skoro četiri meseca uslovne slobode, sud u Kolmaru ga je oslobodio odlučivši da ga ne izruči Beogradu.

14. januar — Voz koji je ujutru iz Beograda krenuo za Kosovsku Mitrovicu zaustavljen je po podne u Raškoj, na poslednjoj stanici pre administrativne linije sa Kosovom. Nakon pretnji sa kosovske strane administrativne linije da će pruga biti minirana i informacija da će mašinovođa i putnici biti pohapšeni, odlučeno je da voz sa stanice u Raškoj vrati za Beograd.

Februar

1. februar — Sastanak najviših zvaničnika Beograda i Prištine u Briselu u potpunosti je propao i nije doneo nikakve rezultate.

14. februar — Na sednici Predsedništva Srpske napredne stranke jednoglasno je odlučeno da aktuelni premijer Aleksandar Vučić bude kandidat naprednjaka na izborima za predsednika Srbije.

Mart

3. mart — Raspisani predsednički izbori u Srbiji.

27. mart — Premijer Vučić u Moskvi u poseti predsedniku Rusije Vladimiru Putinu koji mu je poželeo uspeh na predsedničkim izborima.

April

2. april — Održani izbori za predsednika Republike Srbije na kojima je Vučić pobedio u prvom krugu sa 55,08 odsto glasova. Petogodišnji mandat prethodnom predsedniku Tomislavu Nikoliću traje do 31. maja 2017.

Maj

13. maj — Premijer i izabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Pekingu učestvovao je na višednevnom Forumu „Pojas i put za međunarodnu saradnju“, tokom kog je razgovarao sa brojnim državnicima, među kojima i predsednikom i premijerom Kine Si Đinpingom, Li Kećangom i predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

31. maj — Pobednik predsedničkih izbora Aleksandar Vučić je na svečanoj sednici u Skupštini položio zakletvu.

Jun

11. jun — Na Kosovu i Metohiji su održani vanredni parlamentarni izbori na kojima je birano 120 poslanika Skupštine Kosova, pošto je u maju izglasano nepoverenje vladi Ise Mustafe. Najviše glasova, 33,74 odsto, osvojila je koalicija Demokratske partije Kosovo (DPK), Alijanse za budućnost Kosova (ABK) i Incijative za Kosovo (IK), ali nedovoljno da sama formira vladu. Od garantovanih 10 mesta za srpske poslanike, Srpska lista je obezbedila devet mandata, dok je jedan mandat osvojila Samostalna liberalna stranka.

15. jun — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić imenovao je Anu Brnabić za mandatara za sastav nove Vlade Srbije.

23. jun — U Palati Srbija u Beogradu održana je svečanost povodom inauguracije Aleksandra Vučića za predsednika Srbije, kojoj je prisustvovalo više hiljada zvanica iz regiona i sveta i ličnosti iz javnog života

29. jun — Ana Brnabić je izabrana za premijerku Vlade Srbije sa 157 glasova „za“ i 55 „protiv“. Uzdržanih nije bilo, dok je 38 bilo odsutno.

Jul   

5. jul — Sud za zločine Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) u Hagu zvanično je postao spreman za rad pošto je konačno utvrđen i sudski Pravilnik o postupku i dokazima, saopštila je u Hagu sudija veća Ustavnog suda En Pauer Ford.

24. jul — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je na unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji koji bi trebalo da ponudi moguća rešenja za KiM.

Avgust

31. avgust — Na neformalnom sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog predsednika Hašima Tačija, čiji je domaćin u zgradi Evropske spoljnopolitičke službe u Briselu bila šefica EU diplomatije Federika Mogerini, razmenjena su mišljenja o nastavku dijaloga o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Prethodni takav sastanak održan je 3. jula.

Septembar

9. septembar — U Prištini je izabrana kosovska vlada sa premijerom Ramušom Haradinajem, liderom Alijanse za budućnost Kosova. Vlada ima 21 ministarstvo, a tri ministarstva — za povratak, lokalnu samoupravu i poljoprivredu — vodiće Srbi. Haradinaj je mogao da formira vladu tek zahvaljujući podršci Srba koji imaju 10 mandata, od kojih je devet osvojila Srpska lista koju je podržala vlada u Beogradu.

Oktobar

4. oktobar — Poslednja dva od ukupno šest „migova 29“ dopremljena su iz Rusije na aerodrom Batajnica.

9. oktobar — Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan doputovao je u višednevnu posetu Srbiji, gde je dočekan uz najviše državne počasti.

22. oktobar — Na Kosovu i Metohiji održan je prvi krug lokalnih izbori, a drugi 19. novembra. U opštinama sa većinskim srpskim življem pobedila je Srpska lista.

23. oktobar — Visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta Brajan Hojt Ji poručio je u Beogradu da se ne može sedeti na dve stolice istovremeno i da Srbija, koja želi da postane član EU, mora da pošalje vrlo jasnu poruku, a ne da balansira između dve strane.

30. oktobar — „Unutrašnji dijalog o Kosovu“, koji je inicirao predsednik Aleksandar Vučić, započeo je prvim sastankom Radne grupe sačinjene od pravnika koji su razmenili mišljenja o mogućim modelima rešenja za KiM.

31. oktobar — Republika Surinam je postala prva država koja je zvanično povukla priznanje samoproglašene Republike Kosovo.

Novembar

7. novembar — Na kraju boravka misije MMF-a u Srbiji povodom poslednje osme revizije aranžmana sa MMF-om koji se završava u februaru 2018. predsednik Srbije Aleksandar Vučić i šef misije MMF Džejms Ruf naglasili su da je Srbija napravila ozbiljan posao stabilizujući privredu u protekle tri godine.

8. novembar — Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker izjavio da očekuje da Srbija postane članica EU i pre 2025.

12. novembar — Borut Pahor je reizabran na mesto predsednika Slovenije.

21. novembar — Gvineja Bisao povukla odluku iz 2011. o priznanju nezavisnosti Kosova.

28. novembar — Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, na Samitu Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIEZ) u Budimpešti, na kome je potpisano više sporazuma o investicijama, razgovarala sa kineskim premijerom Li Kećangom i mađarskim Viktorom Orbanom o daljoj saradnji.

Decembar

6. decembar — Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović izazvao je skandal na konferenciji za štampu u zgradi predsedništva Srbije kad je bez najave usred zajedničkog obraćanja novinarima, posle predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsedavajućeg Predsedništva BiH Dragana Čovića rekao da spoljna politika Sarajeva u odnosu na otvorena unutrašnja pitanja Srbije ne može biti prilagođena stavovima Beograda.

12. decembar — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Parizu sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i ekonomskoj saradnji dve zemlje. Makron je najavio da će posetiti Srbiju pre leta 2018. godine.

19. decembar — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Moskvi razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i na zajedničkoj konferenciji za novinare potvrdio da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji. Putin je izjavio da će Rusija nastaviti da pruža podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije.

22. decembar- Američki mediji objavili da je Kongres naložio šefu Pentagona da u 2018. pripremi analizu bezbednosne saradnje Rusije i Srbije, kao i BiH i Makedonije, koje nisu u NATO. Izveštaj treba da sadrži detaljan spisak ruskog oružja i vojne opreme i tehnologije u vrednosti većoj od milion dolara, koje su zemlje kupile ili dobile od Rusije od 2012. godine do danas, kao i spisak vojnih vežbi i obuka i zaključenih sporazumima sa Rusijom.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com