Naš poznati istoričar umetnosti: Gondola skaradna, opasna i protivzakonita (video)

Izgradnja gondole koja bi povezivala Kalemegdan i Ušće je skaradna, opasna, neprimerena i protivzakonita namera, izjavila je za N1 istoričarka umetnosti Irina Subotić iz organizacije posvećene kulturnom nasleđu „Evropa nostra“.

Subotić je u Novom danu TV N1 podsetila da je najveća evropska organizacija posvećena očuvanju kulturnog nasleđa „Evropa Nostra“ ustala protiv izgradnje gondole na Kalemegdanu.

U delegaciji koja je posetila Srbiji, podsetila je Subotić, bili su ljudi koji su zaduženi za istraživanje rimskog Foruma, atinskog Akropolja, carigradskih zidina, stručnjak Uneska, i stručnjak za investicije, i svi su smatrali da je gondola apsolutno neprihvatljiva.

„Cela organizcaija iza koje stoji milion i po ljudi, stala je iza toga da gondola ne može da se podigne“, istakla je gošča Novog dana.

„Evropa nostra“ se sa inicijativom za zaustavljanje radova na gondoli, obratila Ministarstvu kulture i informisanja Srbije i predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić, jer smatraju da je to državno, a ne lokalno pitanje, objasnila je Subotić.

Istakla je i da se veliki deo stručnjaka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture usprotivio izgradnji gondole, ali da je direktorka zavoda, uz „jednu malu podršku svoje zamenice“, ipak dala dozvolu za taj objekat.

„To je skaradno, opasno, neprimereno i protivzakonito. Svima je to jasno, osim direktorki, i od tada se ćuti“, dodala je gošća Novog dana.

Podsetila je i da su nedavno asfaltirane staze na Kalemegdanu, i to tako da bi se „zavarali tragovi o isečenom drveću“ zbog izgradnje gondole.

Subotić je ocenila i da je na delu uništavanje starog Beograda koji sada postaje neki novi grad poput Dubaija ili Abu Dabiija. „To svakako neće biti Beograd“, upozorila je.

Gost Novog dana bio je i arhitekta i konzervator Aleksa Ciganović koji je istakao da grad traži disciplinu, a urbanističke discipline Beogradu nedostaje.

„Estetička pitanja u arhitekturi ne završavaju se samo na nivou arhitekture, zavise od urbanističkih pitanja koja su svedočansvo antiteorije i antiprakse, a to je beskrupolozno korišćenje prostora kao ograničenog resursa. Naše prostorno planiranje sada koketira sa investicionim mehanizmima u kojima se prostor troši kao beskonačni resurs“, primetio je Ciganović.

Spuštanje Beograda na reke, prema njegovim rečima, nije sporno kao ideja, ali su mehanizmi i način na koji je koncipiran projekat Beograd na vodi, potpuno pogrešni.

Govoreći o probijanju rokova na brojnim infrastrukturnim projektima u gradu, Ciganović je istakao da je reč o „izuzetnom primeru kako se poništava najvažnija karakteristika urbanog područja, a to je budžetiranje vremena“.

„Komponenta vremena i dinamike kretanja je važno merilo koliko ste vi kao sredina urbanizovani. Kada imate ometanje prostora imate ometanje vremena, vaše dnevne aktivnosti su poremećene“, upozorio je.

(N1 Beograd)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.