Ne davimo Beograd: Izdvajanja za prosvetu treba povećati sa 3,5 odsto na pet odsto BDP-a

Poslanik Zeleno-levog kluba iz Ne davimo Beograd Robert Kozma izjavio je danas da položaj obrazovanja u Srbiji odslikava povećanje nasilja u školama, i vršnjačkog i nasilja prema nastavnicima, „neuspeh Ministarstva prosvete da organizuje državnu maturu“ i dodatno urušavanje srednjoškolkog prosvetnog sistema kroz izmene zakona o dualnom obrazovanju.

Kozma je na konferenciji za novinare u Medija centru rekao da se trenutno 3,5 odsto Bruto domaćeg proizvoda (BDP) ulaže u prosvetni sistem, uključujući i univerzitetsko obrazovanje, a da je zahtev poslanika Ne davimo Beograd da se to ulaganje poveća na najmanje pet odsto „ako želimo da vratimo dostojanstvo profesiji“.

On je naveo da je potrebno povećati plate i vratiti autonomiju nastavnicima u radu u školama, „a ne da za svaki aspekt svoga rada moraju da traže odobrenje od direktora škole koji je najčešće partijski postavljen“.

Odbornica u Skupštini grada Beograda i koordinatorka za obrazovanje u Ne davimo Beograd Jelena Vasiljević je ocenila da nastavnicima po pitanju državne mature „nije objašnjeno kako će taj projekat da izgleda“, kao i da „državna matura ima previše otvorenih pitanja“ za projekat za koji Ministarstvo prosvete tvrdi da je završen.

U pitanja koja su ostala nepoznanica i za nastavnike i za učenike Vasiljević je ubrojala i to što „nije jasno da li je to sertifikacioni ili kvalifikacioni ispit“, kao i da učenici ne znaju da li će moći da upišu fakultet godinama nakon polaganja državne mature.

Vasiljević je kazala da je uvođenje državne mature „paradigma kako se sprovode reforme u prosveti“, na brzinu, netransparentno i bez konsultacija.

Poslanik Zeleno-levog kluba Đorđe Pavićević je rekao da je koncept dualnog obrazovanja „fundamentalno pogrešan“, jer onako kako je uvedeno u Srbiji „stavlja učenike u jako nepovoljan položaj a služi da se velike strane kompanije snabdevaju radnom snagom u deficitarnim zanimanjima, u kojima je teško naći radnike“.

Pavićević je rekao da se 25 odsto mesta u dualnom obrazovanju odnosi za poslove bravara, zavarivača, za upravljanje i održavanje određenih mašina, kao i da nije jasno zašto se zvanično ocenjuje da je to uspešan projekat, kada „možda imamo jednu generaciju da je izašla iz tog sistema“.

„Učenik je tri ili četiri dana na radnom mestu, a jedan ili dva u školi, i to treba da bude srednje obrazovanje“, rekao je Pavićević i dodao da se učenici koji pohađaju dualno obrazovanje „ne školuju za tržište rada, nego se školuje za tu kompaniju“.

On je kritikovao uvođenje dualnog obrazovanja i u delu da bi kompanije trebale da učenicima plate do 70 odsto od minimalne cene rada za vreme provedeno na radu, ali da je sada „i to relaksirano“ u predlogu zakona o dualnom obrazovanju, gde se navodi da Vlada Srbije može aktom doneti uredbu o otvaranju fonda za pomoć kompanjama, posebno u nerazvijenim područijima, i o stipendiranju učenika da idu na neko od zanimanja iz dualnog obrazovanja.

Profesorka Fakulteta političkih nauka i poslanica Ne davimo Beograd Biljana Đorđević je kazala da postoji „veliki strah, koji je već sada realnost, da neće biti nastavnika u školama“.

„Mi se zalažemo za to da dođemo do pet posto BDP-a, sada je to tri, do 3,5 odsto, uz to da najveći deo toga odlazi na plate, koje su manje od republičkog proseka. Zalažemo se za kvalitetan obrazovni sistem, koji će obezbediti funkcionalnu pismenost. Imamo situaciju da nema interesovanja za nastavničku profesiju, plate ne smeju da se približavaju minimalcu“, rekla je Đorđević.

Ona je rekla i da stanje u prosveti karakteriše i to da se zna „da ima mnogo kvalitetnih nastavnika koji se kontrolišu i ne da im se prilika da rade u školama, bilo zbog političkih razloga ili koruptivnosti“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.