U trendu

Novi protokol uz Budimpeštansku konvenciju potpisale 22 zemlje, Srbija među njima

Drugi dodatni protokol uz Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu (Budimpeštanska konvencija), koji omogućava unapređenje saradnje i otkrivanje elektronskih dokaza, danas su potpisale 22 zemlje, među kojima je i Srbija.

Protokol je danas otvoren za potpisivanje na konferenciji organizovanoj u okviru italijanskog predsedavanja Komitetom ministara Saveta Evrope.

Drugi dodatni protokol uz Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu potpisalo je 17 zemalja članica Saveta Evrope, saopštila je danas ta organizacija.

Uz Srbiju, među njima su i Crna Gora, Severna Makedonija, Bugarska, Rumunija, Italija, Španija, Portugalija, Austrija, Belgija, Holandija, Luksemburg, Švedska, Finska, Island, Estonija i Litvanija.

Protokol je potpisalo i pet država koje nisu članice Saveta Evrope: Čile, Kolumbija, Japan, Maroko i SAD.

Generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić rekla je na konfereciji da je visokotehnološki kriminal u porastu i da se sve brže menja.

„To remeti sve, od preduzeća preko bolnica do ključne infrastrukture od koje svi zavisimo. Danas dajemo veliki doprinos svetskim naporima u borbi protiv onlajn kriminala. Drugi protokol dovodi Budimpeštansku konvenciju u korak sa aktuelnim, tehnološkim izazovima, tako da ona ostaje najrelevantniji i najefikasniji međunarodni okvir za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u godinama koje dolaze“, kazala je Pejčinović Burić.

Ministarka pravde Italije Marta Kartabija (Cartabia) rekla je da korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija od organizovanih kriminalnih grupa u svim „sektorima“, uključujući seksualnu eksploataciju, trgovinu drogom, šverc i terorizam, predstavlja dodatni izazov za pravosudne vlasti i institucije.

„Naše vlade moraju adekvatno i efikasno da odgovore na sve te zločine, u skladu sa tehnološkom evolucijom. Drugi dodatni protokol odgovara na potrebu za većom i efikasnijom saradnjom između država i između država i privatnog sektora, precizirajući situacije u kojima pružaoci usluga mogu direktno da daju podatke nadležnim organima drugih država. Relevantnost ovog Protokola je nada za žrtve visokotehnološkog kriminala“, navela je Kartabija.

Protokol pruža alate za unapređenje saradnje i otkrivanje elektronskih dokaza kao što su direktna saradnja sa pružaocima usluga, efikasna sredstva za dobijanje informacija o pretplatnicima i podataka o saobraćaju, momentalna saradnja u hitnim slučajevima ili zajedničke istrage.

Protokol je otvoren za potpisivanje od potpisnica Budimpeštanske konvencije, sačinjene 23. novembra 2001. godine, i stupiće na snagu kada ga ratifikuje pet država.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar