U trendu

Od toplotnog udara mogu vas spasti samo ove dve stvari

Vrućina je okidač za kolaps koji često snađe mlađe i relativno zdrave ljude, s tim da toplota posebno prija reumatološkim pacijentima

Vreo temperaturni talas koji je prethodnih dana pogodio veliki broj zemalja u Evropi stigao je i u Srbiju. Narednih nedelju dana temperature će dostizati 35 stepeni Celzijusove skale, zbog čega su lekari upozorili građane da vode računa o svom zdravlju, piju dovoljno vode i uzimaju propisanu terapiju a u najtoplijem delu dana ne izlaze iz rashlađenih stanova bez preke potrebe.

U toku dana ekipe Hitne pomoći u Beogradu i Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije nisu zabeležile veći broj pacijenata u odnosu na druge dane, ali su lekari naglasili da na visokim temperaturama najviše problema imaju bolesnici sa neregulisanim krvnim pritiskom i neurološkim smetnjama, mada poziva ima i zbog zdravih osoba koje iznenada dožive kolaps na ulici.

Kako ističe dr Radmila Šehić iz beogradskog Zavoda za hitnu medicinsku pomoć trenutne temperature idu naruku građanima jer je vlažnost vazduha u padu, što najviše odgovara pulmološkim bolesnicima, koji su protekle nedelje u većem broju tražili pomoć zbog gušenja. I psihijatrijskim bolesnicima ovakvo vreme odgovara više nego sparina, a reumatološkim pacijentima vrućina pogoduje jer sunce prija kostima.

– Kad je vrućina, ljudima se šire krvni sudovi i automatski dolazi do pada pritiska. Zato kardiološki bolesnici sa hipertenzijom moraju da uzimaju manju dozu lekova. Ljudi koji imaju hronične bolesti moraju da izbegavaju boravak napolju od 11 do 16 sati. Važna je i rehidratacija. Nije dovoljno da se samo pije voda, već u nju treba staviti malo šećera i soli. To mnogo više pomaže da organizam nadoknadi elektrolite. Bitno je da se izbegavaju gazirani i energetski napici, teška i masna hrana, koji samo pregrevaju organizam. Posebno treba voditi računa o deci mlađoj od 12 godina, jer ona još nemaju zreo termoregulacioni sistem – dodaje dr Šehić.

Do naglog pada pritiska dolazi jer organizam zbog znojenja gubi mnogo tečnosti, a ako osoba uopšte ne pije vodu, to uzrokuje dodatne probleme. Dr Jelena Suzić Lazić iz Klinike za kardiologiju Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović” kaže da treba uzimati male i lagane obroke, voće i salate koje osvežavaju.

– Neophodno je da se nosi kapa ili šešir kao i široka garderoba od prirodnih materijala svetlih boja. Za rashlađenje je dobro češće tuširanje. Nikako se ne treba baviti teškim fizičkim radovima ili ići na vežbanje u najtoplijem delu dana jer je rekreacija na vrućini opasna – naglašava dr Suzić Lazić.

Na oprezu ovih dana moraju biti i trudnice. Ginekolog dr Mima Fazlagić ističe da je na vrelini dosta teško ženama koje su u drugom stanju, jer im visoke temperature izazivaju probleme sa cirkulacijom. Oticanje nogu je veće, žene imaju osećaj zamora, neraspoložene su zbog težine…

– Važno je da trudnice u toku dana leže i drže noge podignute da bi smanjile otoke, da se češće odmaraju, a da iz kuće izlaze kada zađe sunce. Ne preporučuje se da idu na sunčanje – objasnila je dr Fazlagić.

Vrućina je okidač i za kolaps, koji se češće javlja kod mlađih i relativno zdravih ljudi. Simptomi su preznojavanje, vrtoglavica, malaksalost i mučnina. Važno je da se osoba koja je kolabirala smesti u hlad, a treba joj staviti hladne obloge oko vrata i sa unutrašnje strane ruku. Osim kolapsa, u predstojećim vrelim danima moguće je da neko dobije toplotni udar ili sunčanicu. Toplotni udar nastaje naglo, usled pregrejanosti celog tela, kada se osoba iznenada sruči na ulici, ima zamućen vid i ubrzan puls, dezorijentisana je… Osim hladnih obloga, osobi koja se nađe u ovakvom stanju treba dati da pije gutljaj po gutljaj vode koja je mlaka, a nikako ledena, da ne bi došlo do grčenja jednjaka. Sunčanicu, pojašnjava dr Radmila Šehić, mogu da dobiju ljudi koji satima bez zaštite na glavi borave na suncu, zbog čega dolazi do otoka moždanih opni i širenja krvnih sudova mozga. Oni obično ne padaju u nesvest ali imaju jaku glavobolju, vrtoglavicu, nagon za povraćanjem. Dok su u tom stanju treba ih smestiti u hlad, dati im mlak voćni sok i lek protiv glavobolje, a neophodna je i hladna obloga koju je važno postaviti na čelo.

Na visokim temperaturama visok je i indeks zračenja sunca pa kožu treba štititi kremama i losionima svakodnevno, a ne samo u vreme godišnjeg odmora. Odabrane zaštitne kreme treba koristiti stalno, odnosno svaki put kada je telo izloženo suncu duže od 10 minuta.

(Danijela Davidov-Kesar, „Politika“)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike