Predstavnici verskih zajednica: Religija mora da povezuje ljude na Balkanu

Religija treba da povezuje ljude na Balkanu, a verski lideri imaju veću odgovornost za ljude od drugih javnih ličnosti, ocenili su danas u Beogradu predstavnici pravoslavne, rimokatoličke i islamske veroispovesti.

Muftija srbijanski Abdulah Numan rekao je na panelu „Religija na Balkanu – tačka spajanja ili razdora“ da svi treba da se zapitaju da li će biti zlopamtila ili će raditi prema zbližavanju, što podrazumeva, kako je rekao, da čovek „kao ljudsko biće i pripadnik jednog naroda i jedne vere ima puno pravo da neometano proživljava svoju veru i da se ponosi verom i nacionalnom pripadnošću“.

„I to je onda demokratija, to je onda sloboda, to je način da se svako oseća siguran da onome ko je drugačiji može da pruži ruku i da može da ga zagrli i da može da ga nazove bratom i sestrom. I to je moguće, to nije neka utopija, u našim verama postoji zajednički život. Ako bismo u praksi živeli našu religiju, uvek bismo živeli u miru i razumevanju i onda se nikad ne bi desili nikakvi zločini“, rekao je Numan.

Pravoslavni mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije rekao je na skupu u organizaciji fondacije Beogradski strateški dijalog da je odgovornost verskih lidera „duplo veća“ od odgovornosti drugih ljudi, uključujući i odgovornost političara i da crkve u svetu postoje radi mira, „da bi gradile mostove i otupljivale oštrice“.

On je kazao da zakoni u državama nastalim raspadom Jugoslavije garantuju religijski pluralizam i jednakost religija pred zakonom, ali da je u praksi situacija donekle drugačija. Naveo je da u Hrvatskoj i Sloveniji, na čijim teritorijama se nalazi njegova mitropolija, na terenu ima odstupanja od zakona, kao i „ćutanja države“ kada bi ona morala da reaguje.

Mitropolit Porfirije je naveo da se u Zagrebu „oseća kao kod kuće“, da uvek ide ulicom u mantiji i da nikad ništa neprijatno nije dožveo.

Beogradski katolički nadbiskup Stanislav Hočevar rekao je da je on uvek bio pristalica dijaloga i da su crkve puno učinile na približavanju ljudi na prostoru Balkana, navodeći primer brojnih Slovenaca koji su našli utočište u Srbiji za vreme Drugog svetskog rata.

„Mnogo smo naučili iz iskustava u poslednjih 100 godina i imamo šta da damo Evropi. U retko kojoj državi Evrope smo mogli primiti toliko iskustava kao u Jugoslaviji, u kojoj je bilo toliko nacionalnsti, religija, jezika i kultura. To je bogatstvo koje imamo da ponudimo Evropi“, rekao je Hočevar.

On je rekao da u Srbiji nije imao neprijatnosti, da se „bezbedno oseća na ulici“ i da je zahvaljujući životu u Beogradu „mnogo dublje otkrio svoj katolički identitet u susretu s pravoslavljem i islamom“.

Muftija Numan je naveo da ljudi na Balkanu nikada ne uče iz svoje istorije i stalno ponavljaju iste greške i dodao da je neophodno „iskočiti iz tog kruga, iz tog ciklusa koji se stalno i stalno ponavlja“.

„Mi kao narodi smo bili naterani na zajednički život u Jugoslaviji i nismo shvatili dobrobit zajedništva. I čim nas je snašla prilika, mi smo se podigli da se borimo za neki identitet za koji smo mislili da nam ga niko ne priznaje. I u tome smo svi izgubili. O tome svedoče žrtve na celoj teritoriji Jugoslavije“, rekao je Numan.

On je naveo da pripadnici svih religija „dele jednu planetu i treba da budu otvoreni jedni sa drugima, bez ikakvog nadmetanja“, kao i da potencijal zbližavanja i bratimljenja treba da bude stub i temelj odnosa.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.