Privatni domovi za studente – nevidljivi

Živim u privatnom studentskom domu i funkcionišemo kao velika porodica. Dvadesetak nas je i raspoređeni smo u dvokrevetnim i jednokrevetnim sobama, a svaka od njih liči na garsonjeru. Imamo zajednički dnevni boravak, kuhinju i vešeraj, objašnjava brucoškinja koja je krov nad glavom u prestonici našla u ovom objektu.

U gradu ih je nekoliko, u blizini su fakulteta ili menzi. Za razliku od državnih ustanova za smeštaj studenata, nazivi na privatnim domovima ne ukazuju o kakvom zdanju je reč, a i smeštajni kapaciteti su im neuporedivo manji.

U njima žive i mladići i devojke, uglavnom studenti državnih fakulteta. Nekima je ovakav smeštaj samo privremen, dok ne dobiju sobu u domovima kojim upravlja Studentski centar. Drugima je to rešenje stambenog pitanja izgledalo primamljivije od podstanarskog života sa nervoznim gazdama, ljutitim komšijama i previsokim režijama. Ima i onih koji su se za privatni dom odlučili jer ga smatraju boljim i udobnijim od državnih, u kojima sobu moraju da dele sa po troje, a nekad i sa četvoro cimera.

– Boravak plaćam 150 evra mesečno. Za taj novac mogu da nađem i stan u kome ću živeti sama, ali ova cena je ipak povoljnija jer su u nju uključene režije: voda, grejanje i internet – kaže studentkinja.

Novčani izdaci nisu jedino što je nju i njene cimere navelo da se odluče da uzmu krevet u privatnom domu umesto da budu podstanari. Ono što im je važno jeste i druženje, odnosno mogućnost da tu upoznaju vršnjake, razmene iskustva i zajedno se zabavljaju.

Ovakvi domovi najlakše se nalaze na internetu. Začas se saznaju njihove adrese i brojevi telefona i upoznaju uslovi koje nude. Ali pretragom u sistemu i u odgovarajućim registrima – oni ne postoje. Nisu registrovani iako im je država uredila okvir za poslovanje. Zakon o učeničkom i studentskom standardu postoji od 2010. godine, ali Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nije dobilo nijedan zahtev da utvrdi da li su ispunjeni kriterijumi za osnivanje i početak rada nekog od privatnih domova.

– Zakon kaže da ustanova može da počne da radi ako ispunjava uslove za osnivanje i ima odgovarajući prostor i opremu, broj zaposlenih u radnom odnosu na neodređeno vreme, obezbeđene higijensko-tehničke uslove – objasnili su u ministarstvu.

Šta ih onda sprečava da se i zvanično registruju kao privatni studentski domovi?

Strogi kriterijumi koje moraju da ispune ustanove za smeštaj studenata – kompleks treba da ima najmanje 50 stanara, između 15 i 18 kvadratnih metara po korisniku, i 10 odsto kapaciteta treba da bude prilagođeno osobama sa invaliditetom. Obavezne su i zajedničke prostorije: čitaonica, te-ve sala, prostor za kulturno-umetničke aktivnosti… Neophodno je da dom ima i restoran za ishranu studenata u kome se pripremaju obroci.

Privatni objekti u kojima su smešteni studenti uglavnom ne ispunjavaju ove norme, premda su se njihovi vlasnici potrudili da ih prilagode zahtevima stanara. Tako u nekim domovima nemaju čitaonicu kao odvojenu prostoriju, već deo dnevnog boravka koriste za učenje. Bez menze su, ali u kuhinjama stanari mogu da spremaju obroke.

Većina zapošljava spremačice, ali ne i portire, jer o disciplini i bezbednosti vode računa sami vlasnici domova koji često patroliraju među studentima. Kao i u državnim domovima, i na ovim mestima važi stroga disciplina, pa se novi stanari pre useljavanja ugovorom obavezuju da će poštovati kućni red zgrade.

– Klasifikovani su najčešće kao hosteli ili konaci koji su orijentisani isključivo na studentsku populaciju – kaže Tomislav Momirović iz Poslovnog udruženja hotelijera i restoratera Srbije i dodaje da ta vrsta smeštaja ne podleže kategorizaciji zvezdicama.

U „Studentskom centru „Beograd” nerado komentarišu privatne domove, ali su sigurni da ih nikako ne vide kao konkurenciju.

– Oni nikada ne mogu dostići kapacitet od 9.558 mesta koji mi imamo, pa uopšte ne razmišljamo o načinu na koji oni funkcionišu – izričiti su u ovoj ustanovi.

U državnim domovima samo najbolji

U ovoj akademskoj godini za 9.558 mesta u domovima ustanove Studentski centar „Beograd” konkurisalo je 11.146 studenata. Do kraja februara, tvrde u resornom ministarstvu, svi studenti starijih godina osnovnih, master i doktorskih studija, koji su konkurisali za smeštaj, dobiće ključeve soba u državnim domovima. S obzirom na to da samo na Beogradskom univerzitetu studira gotovo 90.000 mladića i devojaka, a krov nad glavom od države dobijaju isključivo najuspešniji, jasno je da najviše studenata mora naći krevet na nekom drugom mestu. Osim privatnih studentskih domova za koje zna i u kojima stanuje relativno mali broj akademaca, alternativna rešenja su i iznajmljivanje privatnih stanova ili stanovanje u nekom od hostela ili hotela.

Najskuplje u privatnim stanovima

Sa mesečnom stanarinom od 1.200 do 1.600 dinara, smeštaj u državnim domovima je najjeftiniji. Prosečan tridesetodnevni najam sobe u hotelima je oko 25.000 dinara, dok se u privatnim domovima soba može iznajmiti po ceni od 90 do 150 evra mesečno. Podstanarski život svakako je najskuplji jer u kiriju koja nije mala nisu uračunati troškovi struje, vode i interneta.

(Ana Vuković, Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.