U trendu

Protiv „bele kuge“ država najavila pomoć, a šta je sa očevima, poslodavcima?

Manje od jedan odsto očeva u Srbiji redovno menja pelene detetu, dok tek nešto više od sedam odsto njih kupa bebu, podaci su istraživanja koje bi moglo da ukaže na to šta ženama, osim finansijske podrške, može pomoći da se odluče na rađanje.

Izveštaj je deo istraživanja „Kultura rađanja i partnerski život u Srbiji“ koje je Institut za sociološka istraživanja, uz podršku Centra za mame, sproveo u prvoj polovini prošle godine, pre nego što je država, ove godine, rešila da snažnije finansijski podstakne rađanje.

Izuzimajući ekonomski momenat, ispitanice su kao jedan od ključnih problema navele tradicionalnu uloga oca, koji ne učestvuju aktivno u odgajanju deteta.

Tako su samo dve aktivnosti vezane za decu, izvođenje u šetnju i odlazak kod lekara pretežno zajedničke, dok su sve ostale obaveze vezane za dete, ali i za domaćinstvo prepuštene – isključivo ženi.

Osnivačica i direktorka Centra za mame Jovana Ružičić kaža da iako je u Srbiji zakonski omogućeno da i očevi koriste porodiljsko odsustvo, samo četiri odsto partnera ispitanih žena iskoristilo je tu mogućnost.

„Srbija je patrijahalna sredina, a odmah po dolasku deteta ženi se opredeljuje tradicionalna uloga, kao i muškarcu. Njena je da bude kod kuće i vodi računa o detetu, a njegova je da “ide da lovi“, odnosno da radi“, kaže Ružičić.

Dodaje da je odluka da tata „ode na porodiljsko“ i dalje društveno neprihvatljiva, ali i praktično neisplativa s obzirom da su plate muškaraca veće.

„Ako nečiji posao treba da “strada“, bolje da to bude majčin, jer je to jedna niža plata manje u domaćinstvu“, kaže ona.

Inače, kad je reč o borbi protiv „bele kuge“, gotovo 39 odsto ispitanih žena smatra da su žene odgovorne za nisku stopu nataliteta, isto toliko njih se sa tim stavom ne slaže, a 22,6 odsto je neopredeljeno.

Ružičić za Tanjug kaže da nije dužnost žena da rađaju, ali da jeste dužnost države da obezbedi sistem koji će da funkcioniše.

„Potrebna je čitava promena sistema i jasno mi je zašto svi koji su na vlasti bili pre, sada i posle odluče da se bave sitnim stvarima, hajde da povećamo ovo za nekoliko hiljada i slično. Nama je potrebno da sistemske promene koje treba da se dese krenu sada, da bi moja ćerka koja ima godinu dana mogla da ima koristi od toga“, naglašava ona.

Kako kaže, problemi sa kojima se buduće majke susreću počinju i pre trudnoće, nedozvoljenim pitanjima poslodavaca o planiranju potomstva, nastavljaju se kroz loša iskustva u porodilištu, nedostatak mesta u vrtićima, visoke cene proizvoda za decu.

„Od prvog dana kada žena u reproduktivnom dobu krene na posao dobija poruku koja nije afirmativna. Problemi se nastavljaju u porodilištima gde svaka deseta žena, po našem istraživanju, izlazi čvrsto rešena da se tu više nikad ne vrati“, kaže Ružičić.

Najugroženija grupa su samohrane majke, navodi ona, jer 36,8 odsto žena mora da pokrene sudsku parnicu kako bi počele da dobijaju alimentaciju, dok 39,5 odsto njih alimentaciju uopšte ne prima.

Ružičić navodi da je predviđena finansijska pomoć države značajna, ali ističe da ne koriste sve mame tu pomoć, najčešće iz neznanja ili neobaveštenosti.

„Ostvarivanje podrške opada sa padom stepena obrazovanja, mada je neophodnost podrške tim veća, što ukazuje da procedure ostvarivanja ovih prava zahtevaju posedovanje određenih obrazovnih kompetencija“, kaže ona.

Istraživanje takođe pokazuje da ne postoji nijedna od mera podrške porodici kojom bi barem pola ispitanica bilo zadovoljno, a najviše su nezadovoljne dostupnošću i cenom robe za decu, politikama zapošljavanja mladih roditelja i politikama ustanovljavanja fleksibilnog radnog vremena.

Sve navedeno, očekivano, vodi i ka rezultatima istraživanja koji se odnose na planiranje rađanja u budućnosti, koji pokazuju da se „bejbi bum“ u Srbiji neće skoro dogoditi.

Većina ispitanica ne planira trudnoću u narednih pet godina (43,5 odsto), dok skoro svaka četvrta planira (23,9 odsto), odnosno zadržaće trudnoću ako joj se dogodi (14,2 odsto).

Među ženama koje ne planiraju trudnoću, 14,9 odsto odlučilo bi da je održi, pod pretpostavkom popravljanja materijalnog standarda, a više od trećine ispitanica ne bi se odlučilo da rađa ni pod jednim od navedenih uslova u anketi.

Idealan broj dece za žene obihvaćene uzorkom je troje (41,3 odsto), zatim dvoje (37,9 odsto), četvoro (5,2 odsto), dok je za 4,9 odsto ispitanica idealno imati samo jedno dete.

Istraživanje „Kultura rađanja i partnerski život u Srbiji“ sproveo je Institut za sociološka istraživanja uz podršku Centra za mame, na uzorku od 1.560 žena iz cele Srbije, starosti od 18 do 60 godina.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike