U trendu

Enigma rešena: koliko je na Kosovu bilo Srba, a koliko Albanaca?

Defter za Vukovu oblast, zvanični dokument Osmanskog carstva iz 1455. godine, čiji original se nalazi u istorijskom arhivu u Istanbulu pokazuje da sredinom 15. veka na prostoru Kosova i Metohije nije bilo Albanaca.

Preciznije, na celom prostoru između Prokletija i Kopaonika bilo je samo 46 albanskih porodica. To je zvanični rezultat popisa stanovništva koji je izvršila turska vlast, a koji je, kao jedinstven dokument, sačuvan do današnjih dana. Ovaj dokument pokazuje i sav besmisao tvrdnji zvaničnika iz Prištine da su Albanci, kao starosedeoci, čak učestvovali i u Boju na Kosovu, na strani kneza Lazara Hrebeljanovića, a da junak koji je ubio turskog cara Murata, u tradiciji poznat kao Miloš Obilić, nije bio Srbin nego Albanac, prenosi portal „Espreso“.

Jer, ako je 1455. godine u srpskoj pokrajini bilo samo 46 albanskih porodica, nameće se zaključak da ih 1389. godine, kada su srpski vitezovi na Gazimestanu dočekali i potukli tursku vojsku, dakle 66 godina pre popisa, tamo nije ni bilo. Na početku „deftera za Vukovu oblast“ piše da je on sačinjen 1455. godine u „zemlji Brankovića“. Što je dokaz da su i šest decenija nakon što su okupirali Kosovo, a Vuka Brankovića odveli u tamnicu u Carigrad, gde je i umro, Turci tu teritoriju nazivali po njegovom imenu. Osmanlijski popisivači su zabeležili da na KiM postoji 480 naselja, sa 12.985 kuća.

U tim kućama živelo je ukupno 14.087 nosilaca domaćinstava, od čega su 13.696 bili odrasli muškarci, a 480 žene udovice čiji su muževi i drugi odrasli muški ukućani poginuli u stalnim ratnim sukobima. Najviše kuća — 12.840 — pripadalo je Srbima pravoslavcima, 75 Vlasima, 46 Albancima, 17 Bugarima, pet Grcima, dok je po jedna kuća pripadala Jevrejima i katolicima.

Srbi su živeli i bili većina stanovništva u svih 480 naselja između Prokletija i Šar planine na jugu i padina Kopaonika na severu. Vlaška domaćinstva, njih 75, bila su prisutna u 34, dok je prisustvo Albanaca zabeleženo u svega 23 sela. Kada se pogleda ukupan broj albanskih domaćinstava, ispada da su u ta 23 sela u proseku živela po dva albanska domaćinstva. Sedamnaest bugarskih domaćinstava bilo je „raspoređeno“ u deset sela. Pet grčkih domaćinstava živelo je u Laušu i Vučitrnu, u kojem je evidentirano prisustvo po jedne jevrejske i katoličke porodice.

Od prezimena koja su popisivači zapisali, 95,88 bila su srpskog porekla, 1,98 romanskog, 1,56 odsto neutvrđenog, 0,26 odsto albanskog i 0,25 odsto grčkog porekla.

Zabeleženo je da neki odrasli muškarci nemaju svoje kuće, i oni su evidentirani kao „siromasi“. Osim imena naselja, koja su sva srpska, Turci su beležili i nazive ostalih toponima. U dokumentu koji ima 480 strana nema nijednog naziva naselja, brda, reke ili planine sa albanskim imenom.

„Defter za Vukovu oblast“ je veličine 30 x 12 centimetara, uvezan je u kožni povez i predstavlja jednu celinu bez ikakvih interpolacija. Obuhvata 240 folija, odnosno 480 stranica. Pisan je na belom papiru crnim mastilom, i to veoma lepim rukopisom.

U defteru su zapisana i imena tadašnjih stanovnika Kosova Polja i okolnih krajeva. Najpopularnija muška imena na KiM 1455. godine su bila Radislav, Bogdan, Radica, Stjepan i Nikola, zatim Rajko, Miloš, Radoslav, Bogoje, Doroslav, Bogdan, Priboje i Milovan, dok su ženska bila Olivera, Radislava, Stojislava, Jelena, Stanislava, Vladislava i Vukosava.

Za pet vekova turske okupacije, situacija se dramatično promenila. Osmanlijski okupator je stalnim terorom podstrekivao prelazak srpskog stanovništva na islam i njegovo arbanašenje, a u poslednja dva veka naseljavanje Albanaca iz Albanije. Ipak, najdramatičnije promene strukture stanovništva dogodile su se u dvadesetom veku. U Drugom svetskom ratu, bežeći od šiptarskog terora, oko 200.000 Srba pobeglo je u „užu“ Srbiju. Posle rata, komunistička vlast je većini njih zabranila povratak u zavičaj.

Proces svođenja Srba na apsolutnu manjinu završen je 1999. godine, nakon agresije varvara iz NATO-a, kada je južna srpska pokrajina predata na upravu tom zločinačkom vojnom savezu i misiji UN. Za samo nekoliko meseci više od 200.000 Srba iz Prištine i drugih delova KiM proterano je u tzv. užu Srbiju.

Prema poslednjem popisu stanovništva na teritoriji AP Kosovo i Metohija, koji je sproveden početkom aprila 2011. godine, tamo je živelo 1,7 miliona ljudi. Ovaj broj uglavnom obuhvata Albance, pošto popis nije sproveden u četiri opštine na severu pokrajine, a i najveći deo Srba južno od Ibra ga je bojkotovao.

U biračkim spiskovima Republike Srbije vodi se oko 116.000 stanovnika Kosova i Metohije srpske nacionalnosti koji imaju pravo glasa. U ovaj broj je uračunato i oko 9.000 Goranaca, koji su primili islam, ali smatraju da pripadaju srpskom etničkom stablu.

I severna Albanija bez Albanaca

Da Albanaca nije bilo ne samo na Kosovu i Metohiji već ni u severnoj Albaniji svedoči i Dečanska hrisovulja iz 1330. godine, koja sadrži detaljan spisak domaćinstava koja su popisana u Metohiji i današnjoj severnoj Albaniji, na metohu manastira Visoki Dečani.

Iz hrisovulje saznajemo na manastirskoj zemlji s obe strane Prokletija ima 89 sela, 86 srpskih i tri albanska. Od 2.166 zemljoradničkih gazdinstava i 2.666 stočarskih samo su 44 bila albanska.

(Sputnjik)

5 komentara
  1. Mississauga

    Da zato je tursko ime za kosovo bio Arnautluk…i zato je Kosovo bilo jedno od cetiri vilajeta(Arnautluka) sa glavnim gradom Skoplje..verovatno zato jer tamo nije bilo uopshte Albanaca..i kad su juzhni sloveni doshli na Balkan naishli su na prazne prostore bez igde ikoga ili su mozhda Kosovo doveli u vreci iz Karpata. Nikako da se neki ljudi probude iz koshmara 90-tih godina .

  2. Anonimni

    koje ovo pisao zvuci kao iz zvezdane staze a da i tamo je nebeski narod je naseljavao cak i mars jadni ste …

  3. Miki 75

    Srbi koji su tada, pre 500 godina živeli na Kosovu sada uglavnom žive u Vojvodini, a ogroman broj je izginuo u raznim ratovima. Etnički smo dobili Vojvodinu, ali izgubili Kosovo. Naša država je od 1918 pokušavala etnički da vrati Kosovo, ali je te napore uništio Drugi svetski rat i dolazak komunista 1945. Šiptari su se emancipovali dve generacije posle Srba, a u novoj državi su imali odličnu medicinsku zaštitu, pa se mortalitet dece značajno smanjio. Iz tog razloga se broj Šiptara u Jugoslaviji između 1918 i 1991 uvećao u 7 puta.

  4. TVRD

    Molim vas pokažite ovo onom samomislećem najpametnijem na svetu. Da više ne bi lupao gluposti. Ceo svet nam se smeje kakvog predsednika imamo.

    1. Anonimni

      ovo je bilo pre 5 vekova do sada su se nakotili

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike