Ražanj: Žene uče stari zanat pravljenja crepulja i čuvaju kulturno nasledje

Opština Ražanj i turistička organizacija te opštine ovih dana organizuju radionice na kojima se petnaestak žena obučava za izradu crepulja, da bi sačuvali od nestajanja crepuljarski zanat i uposlili žene iz ugroženih kategorija.

Crepuljarstvom se svojevremeno bavilo svako drugo domaćinstvo u ražanjskom selu Rujištu, a sada ima samo dvojicu majstora.

Jedan od nih, Vojkan Radojić (63), ili majstor Voja kako ga u selu zovu, učesnice obučava u svojoj radionici udaljenoj par kilometara od sela, do koje se zbog lošeg puta može stići jedino traktorom ili terenskim vozilom.

Radojić je za agenciju Beta kazao da se radi o teškom poslu koji se u selu nekada prenosio „sa kolena na koleno“, a on ga je naučio od oca kada mu je bilo svega 16 ili 17 godina.

„Potrebno je nekoliko dana da bi se napravila crepulja. Počinje se od kopanja ilovače i peska u podnožju jednog brda pored sela. Pesak i ilovača se mešaju sa vodom u razmeri dva prema jedan“, istakao je Radojić, dok je bosim nogama u ovalnoj rupi gazio smesu od koje se prave crepulje.

Prema njegovim rečima, ilovača i pesak mešaju se isključivo bosim nogama jer u čizmama majstor ne može da oseti kamenčiće, a njih ne sme da bude u smesi.

„Crepulje se prave napolju, na gumnu, a kada se osuše unose se radionicu da se ohlade. Tu se stružu, a potom se kalaišu, odnosno premazuju vodom. Posle toga se vezuju jednom žicom po obodu da bi bile čvrste i zatim idu u sušaru na sušenje. Na kraju dolazi pečenje u furuni“, kazao je Radojić.

Vrlo je bitno, dodao je, da se crepulja u sušari dobro osuši, jer kada u iolovači i pesku ostane voda, crepula ispuca u furuni.

„Dobro napravljena crepulja može da se koristi koliko vam je volja. Crepulja nikada neće da pukne zbog vatre, samo zbog udarca“, rekao je Radojić.

On je kazao da su crepuljari iz Rujišta svojevremeno svakodevno tokom leta pravili po deset do 12 zaprežnih kola crepulja.

„Sada crepulje pravimo samo komšija Toma i ja. Pored nas su naučili zanat i moja mladja ćerka i zet, i Tomina ćerka. Nadam se da ću da poživim da unuka naučim zanatu, da on nasledi ovaj posao“, rekao je Radojić.

Kazao je da kupaca za crepulje ima, doduše ne kao nekada kada ih je imalo svako domaćinstvo.

„Do pre 15 godina išao sam od sela do sela u okolini i prodavao crepulje. Nema sela i većeg mesta u niškom kraju, prokupačkom zaječarskom i knjaževačkom gde nisam bio. Već 15 godina crepulje prodajem samo na vašarima ili dajem grnčarima da ih oni prodaju“, kazao je Radojić.

Dodao je da sada ima naručenih 100 crepulja, ali da od drugih obaveza ne stiže da ih napravi, a i vreme mu ne ide na ruku jer padaju često kiše pa crepulje ne mogu da se suše.

Predsednica Udruženja „Etno konac“ iz Ražnja Mirna Marković kazala je da crepuljarstvo u Rujištu ima tradiciju dužu od 200 godina.

„Crepuljarstvom se nekada bavilo i od toga živelo 70 do 80 domaćinstava. Neki su čak išli i do Subotice i tamo prodavali crepulje“, rekla je Marković.

Ona je kazala da se interesovanje ljudi za kupovinu crepulja povećava jer je sve više onih koji žele da se hrane hlebom i jelima spremljenim u crepuljama.

„U radionicama učestvuje petnaestak žena zainteresovanih za izradu crepulja. Nadamo se da će neka od njih nastaviti da se bavi tim zanatom po završetku radionica zato što u celoj opštini Ražanj imamo sada samo dva cepuljara“, istakla je Marković.

Renata Bajković iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj opštine Ražanj podsetila je da su crepulje krajem prošle godine stavljene na listu materijalnog kulturnog nasledja naše zemlje, a za opštinu Ražanj su jedan od proizvoda sa dugom tradicijom izrade.

„Radionice na kojima se uči izrada crepulja organizovali smo u okviru porojekta ‘Podrška razvoju inovativnih modela za socijalno uključivanje – jake žene’. Projekat realizujemo uz podršku Tima za smanjenje siromaštva Vlade Srbije i podršku Vlade Švajcarske“, kazala je Bajković.

Dodala je da su u organizaciju radionica uključena Udruženja „Etno konac“ i „Sunčev zrak“ iz Ražnja i  Turistička organizacija Ražnja.

Bajković je kazala da će u okviru pomentog projekta biti formirana ženska socijalna zadruga kako bi se povećala zapošljivost žena iz ruralnih i siromašnih područja opštine Ražanj.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.