Romi traže 2,4 odsto radnih mesta u državnom i javnom sektoru Srbije

 Stalna konferencija romskih udruženja gradjana – Liga Roma pokrenula je inicijativu za donošenje zakona koji će omogućiti da u državnim i gradskim ustanovama i institucijama Romi čine 2,4 odsto zaposlenih, koliko ih procentualno ima u Srbiji u odnosu na ukupan broj stanovnika, rekao je danas predsednik tog udruženja Osman Balić.

On je u Nišu, na sastanku sa predstavnicima Ministarstva za ljudska i manjinska prava, rekao da Liga Roma nije zadovoljna sadašnjim stepenom učešća nacionalnih manjina u državnom i javnom sektoru.

„Mi po Ustavu jesmo društvo jednakih šansi, ali nažalost posle 30 godina demokratije broj pripadnika nacionalnih manjina u državnom i javnom sektoru, pa i u privatnom sektoru, je zanemarljiv“, kazao je Balić.

Po njegovim rečima, inicijativa Lige Roma da bude donet poseban zakon kojim će biti regulisano zapošljavanje pripadnika nacionalnih manbjina naišla je na podršku odbora u Skupštini Srbije i očekuje se skoro formiranje radne grupe u za izradu tog zakona.

„Posle 30 godina demokratije nema potrebe da očekujemo nečiju dobru volju niti milostinju, nego treba poštovati Ustav i zakon“, istakao je Balić.

Kako je kazao, u Nišu je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje više od 2.000 Roma, mnogi imaju i fakultetsku diplomu, a niška filijala NSZ nema ni jednog službenika Roma.

Balić je dodao da u Srbiji sigurno oko 80.000 nezaposlenih Roma nije na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

Kazao je da ni u Centru za socijalni rad u Nišu nema nijednog zaposlenog Roma, iako su Romi godinama korisnici tog centra.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić najavila je da će predstavnici ministarstva obići sve okruge u Srbiji u cilju veće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u jedinicama lokalne samouprave, posebno Roma i Romkinja.

Čomić je rekla da ministarstvo još ne raspolaže uporednim podacima o tome koliko pripadnika nacionalnih manjina po zakonu treba da bude zaposleno u javnom administraciji, a koliko ih zaista ima.

„Sa jedne strane to što nema podataka je razumljivo jer u Srbiji nam je manje važno kakvog je ko porekla, od toga da razume kakav je posao koji treba da radi“, izjavila je Čomić.

Dodala je Srbija ima odlične zakone i da su zakonski okviri koji se tiču nacionalnih manjina ispred mnogih rešenja u Evropskoj uniji, ali da je problem što se zakoni ne primenjuju.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.