S kim Srbija pregovara o kupovini prvog „drona ubice“

Kako Sputnjik nezvanično saznaje u Vojsci Srbije, za sada se pregovara sa izraelskim kompanijama čije se letelice na tržištu trenutno najbolje kotiraju. Pregovori su u povoju, a istovremeno se razgovara sa još nekoliko proizvođača iz drugih zemalja.

Govoreći o modernizaciji, opremanju i naoružavanju vojske predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon vežbe u Nikincima proteklog vikenda izjavio je da Srbija sa pojedinim zemljama pregovara o nabavci naoružanih bespilotnih letelica.

Iako se posle stagnacije duge gotovo četiri decenije ozbiljno ulaže u našu vojnu tehniku, do sada nije bilo reči o uvozu dronova, jer se u ovom segmentu opremanja računalo na domaću pamet.

Kako Sputnjik nezvanično saznaje u Vojsci Srbije, za sada se pregovara sa izraelskim kompanijama čije se letelice na tržištu trenutno najbolje kotiraju. Pregovori su u povoju, a istovremeno se razgovara sa još nekoliko proizvođača iz drugih zemalja.

Predsednik Vučić je eventualnu kupovinu objasnio činjenicom da „u tome naša pamet nije dovoljno daleko odmakla“ i dodao da će biti ulaganja u naše inženjere, jer je želja da sami proizvedemo „Pegaza“ i „Vrapca“, kao što smo proizveli „Miloša“ i „Lazara“.

Očigledno je procenjeno da je Srbiji neophodan i naoružani dron, jer su pomenuti „Pegaz“ i „Vrabac“, letelice razvijene na Vojnotehničkom institutu, namenjeni izviđanju i osmatranju na daljinama do 12 kilometara. Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da je ovo dobra odluka, jer je naoružani dron izuzetno korisno sredstvo.

„To je trend koji mora da se prati, pokušalo se sa razvojem domaće letelice ’Pegaz‘, ali očigledno je taj razvoj daleko od kraja i da je otvoreno pitanje da se kupi jedna korisna bespilotna letelica, koja će osim izviđačke imati i verziju sa naoružanjem. U ovom trenutku mi u naoružanju imamo samo male letelice ’Orbiter 2‘, izraelskog porekla, ali to su letelice za izviđanje na maloj dubini od desetak kilometara. Naravno da je potrebno povećati kapacitet i doći do letelica koje su barem ekvivalent onome što postoji u regionu“, kaže ovaj vojni analitičar.

Komentarišući informaciju da pregovaramo sa izraelskim kompanijama, Radić za Sputnjik kaže da naoružane bespilotne letelice u našem regionu trenutno ima samo policija Makedonije, iako u toj zemlji ta informacija nikada zvanično nije objavljena. Reč je upravo o dronu izraelske proizvodnje „Hermes 450“, kaže on.

„Vidimo da je trend da se sve više koriste besplatne letelice i da je u skorije vreme sve više primera da se koriste za pojedinačne likvidacije vođa terorista. To je ono što rade recimo Amerikanci, akciju sprovedu uz minimalnu kolateralnu štetu, sa velike distance bespilotnom letelicom, gde je i politički rizik mnogo manji, jer i ako se desi obaranje letelice, javno mnjenje drugačije doživljava kada je to tehnika, a ne čovek“, kaže Radić, uz napomenu da Izraelci trenutno dominiraju tržištem.

U okviru Oružanih snaga Ruske Federacije bespilotna letelica „Orlan 10“ vrlo je uspešno obavljala zadatke u Siriji. Ruska vojska ima čak 1.500 dronova tog tipa težine do 20 kilograma koji rešavaju zadatke poput nadzora, ali i ometanja radara.

Eduard Bagdasarjan, prvi čovek kompanije „Aerkon“, samo jedne od brojnih članica Asocijacije preduzeća iz oblasti proizvodnje bespilotnih letelica i avio-sistema, za Sputnjik kaže da je danas u klasi letelica do 30 kilograma i različitih propratnih kompleksa, već prilično mnogo modela u upotrebi u okviru Oružanih snaga Rusije.

„Ministarstvo odbrane koristi i modele kompanije ’Eniks‘ iz Kazanja. Modeli ’Eleron 3‘ i ’Eleron 5‘, konkretno, svoju primenu su našli u okviru vazdušno-desantnih jedinica i u redovima kopnenih snaga. To su mali kompleksi, težine od 7 do 10 kilograma. Osim toga, izdvaja se i kompanija ’Zala‘ iz ruskog grada Iževska. Oni svojim letelicama uglavnom snabdevaju Ministarstvo unutrašnjih poslova“, kaže sagovornik Sputnjika iz Moskve.

On dodaje da prilikom kupovine drona treba vrlo jasno odrediti njegovu namenu, jer „Orlan“, koji je bio efikasan tokom operacija u Siriji, može da leti čak deset i više sati, a „Eniksove“ letelice maksimalno dva. Smatram da su vrlo male šanse da Vojska Srbije dobije naše letelice, kaže Bagdasarjan.

„Ova izvozna delatnost kod nas je tek u povoju, jer se radi o relativnoj mladoj tehnologiji. Tačnije, tek negde godinu i po ili dve izvoze se dronovi i bespilotne letelice. Ranije se ova tehnologija nije izvozila, zato je i teško suditi i reći koji je od modela u ovom trenutku najpopularniji i zašto“, kaže direktor kompanije „Aerkon“.

General-major u penziji Mitar Kovač, predsednik Evroazijskog bezbednosnog foruma, ipak smatra da Srbija neće žuriti sa kupovinom naoružanog drona, jer ima naučne i tehničke mogućnosti da sama proizvede letelicu. Kada imate letelicu, lako je možete, u saradnji sa nekom stranom kompanijom, dodatno opremiti naoružanjem, kaže on za Sputnjik.

„Veoma malo je potrebno da se te iste letelice dodatno opreme da mogu da upravljaju i pojedinim oružanim sredstvima koja bi se ugradila na dronove. Lično mislim da se, imajući na umu prioritete i obim finansijskih sredstava, Srbija ipak neće upuštati u kupovinu cele platforme, pre svega zato što je na pragu da sama razvije dovoljno dobru letelicu, kod koje su moguća dodatna ulaganja u razvoj naoružanja“, kaže Kovač.

Da je Srbija u stanju da sama proizvede borbenu bespilotnu letelicu, dokaz je „Stršljen“, nastao u kompaniji duge tradicije „EDEPRO“. Reč je o helikopteru koji upravo prolazi poslednje provere mehaničkih komponenti i testove lebdenja. Motor, rotor, telo helikoptera, reduktor i lopatice delo su srpskih stručnjaka. Bespilotni helikopter ima mogućnost ugradnje različitih tipova opreme i naoružanja, a u osnovnoj varijanti namenjen je za podršku trupama na zemlji, otkrivanje i uništavanje komandnih položaja neprijatelja, osmatranje bojišta, lasersko obeležavanje ciljeva i protivelektronska dejstva.

(Sputnjik)

1 komentar
  1. Anonimni

    Nije mi poznato,sa kim Srbija pregovara o kupovini „Drona ubice“.Ali znam,da ne pregovara ni sa jednom stranom firmom,ili zemljom,kako bi se zavrsila glavna zgrada KBC Srbije,koja decenijama stoji gradjevinski zavrsena,ali konzervirana,jer „nema “ novaca za te svrhe.Kakvo je stanje u nasim bolnicama,poznato je svima,ali,dron je dron, pa makar bio i „ubica“.!!! Aferim Ministru vojske,cije ime ne zelim ni da spomenem.!!!

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike