Skup: Mediji na jezicima manjina su u velikim problemima i pod političkim pritiscima

Stalni politički pritisci, mizerne plate, besparica, cenzura i autocenzura, jezičke barijere i smanjivanje publike zbog velike emigracije mladih ljudi kao i slab novinarski kadar, najveći su problemi s kojima se suočavaju mediji na jezicima nacionalnih manjina u Srbiji, rečeno je danas na konferenciji „Informisanje na jezicima nacionalnih manjina – na sporednom koloseku“.

Glavni urednik sajta Autonomija na madjarskom jeziku i nekadašnji glavni urednik dnevnog lista Madjar so Čaba Presburger rekao je da dodatni problem za medije čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina činjenica da nacionalni saveti imaju dosta velika ovlašćenja prema medijima i veoma male ili nikakve odgovornosti.

„Samim tim, postavlja se pitanje da li je moguće u takvim okolnostima izboriti se za nezavisnu uredjivačku politiku i za profesionalno izveštavanje“, kazao je Presburger na konferenciji u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine (NDNV).

Bivši glavni urednik nedeljnika na rusinskom jeziku Ruske slovo Boris Varga ocenio je da su manjinski mediji u Srbiji „ispod radara“ pa javnost ne zna šta se dešava u tim medijima, kao što ne zna ni da partije utiču na manjinske medije kroz nacionalne savete.

On je naveo da u medijima na rusinskom jeziku važne funkcije obavljaju i osobe koje su članovi Srpske napredne stranke i koje su opštinski funkcioneri, a veoma je prisutan i nepotizam.

Varga je rekao da je potrebno obezbediti mehanizme kako bi se garantovala nezavisna uredjivačka politika medija čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina.

„Izostaje civilna i demokratska kontrola manjinskih institucija i medija. Takodje, gradjansko društvo u Vojvodini ne sme da isključi medije na jezicima nacionalnih manjina iz društvenog života, već treba da ih stimuliše i okuplja“, kazao je Varga.

Bivša odgovorna urednica nedeljnika na slovačkom jeziku Hlas ljudu Vladimira Dorčova Valtnerova kazala je da je bilo pokušaja političkih pritisaka na uredjivačku politiku, ali je redakcija tome uspela da odoli.

„Jako me brine što se u javnosti malo priča o problemima s kojima se suočavaju mediji na jezicima nacionalnih manjina“, kazala je ona.

Predstavnik Fondacije Slobodna štampa i nekadašnji novinar Madjar soa Janoš Teke rekao je da taj list potpuno favorizuje Savez vojvodjanskih Madjara.

Predsednik NDNV-a Nedim Sejdinović ocenio je da se ponekad čini da u Srbiji „desna ruka ne zna šta radi leva ruka“, a tako stoje stvari i s informisanjem na jezicima nacionalnih manjina i propisi koji su u vezi sa regulisanjem tog dela medijskog prostora.

Sanja Stanković iz Medijskog odeljenja Misije OEBS-a u Srbiji kazala je da su dvojezični i višejezični mediji veoma značajni kako bi se izbegla getoizacija nacionalnih manjina.

Prema njenim rečima, potrebno je izbeći pravne praznine i kontradiktornosti u novom Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, a novom Medijskom strategijom potrebno je pravilno definisati medije na jezicima manjina i višejezične medije.

Sanja Stanković je kao dobar primer dvojezičnog medija koji je van Vojvodine navela internet portal Far iz Dimitrovgrada i dodala da se redakcije sve češće organizuju kao mediji civilnog društva, što je značajno.

Neda Živanović iz organizacije Branitelji ljudskih prava (Civil Rights Defenders – CRD) kazala je da postojanje medija na jezicima nacionalnih manjina nije važno samo zbog manjina, već i zbog postojanja pluralizma i negovanja različitosti.

Konferenciju je organizovao NDNV uz podršku CRD-a.

NDNV danas obeležava 28. rodjendan, a posle konferencije biće održana tribina posvećena slobodi medija u Srbiji i dodeljene godišnje nagrade tog najstarijeg udruženja nezavisnih novinara na prostoru bivše Jugoslavije.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.