Stranci u vojnim objektima – pritisak, pretnja ili avantura?

Upad stranih državljana u vojne objekte i neovlašćeno snimanje sa aspekta bezbednosti zemlje deluje bizarno, moguće da je to jedna vrsta pritiska i da poziva na oprez, a može biti i da je u pitanju „turistički avanturizam“, odnosno snimanje „selfija“ na opasnim, nedopuštenim i bizarnim mestima…

Između tih tumačenja kreću se analize sagovornika Tanjuga na temu kako vide poslednje događaje.

Naime, dva Amerikanca i dve Ukrajinke uhapšeni su u Beogradu, u nedelju, zbog snimanja objekata Generalštaba bespilotnom letelicom sa kamerom visoke rezolucije, u vojnom skladištu na Fruškoj gori, istoga dana uhapšeni su Britanka i Avganistanac sa italijanskim pasošem, dok je kod Novog Sada vojna policija privela dve osobe iz Španije zbog neovlašcenog ulaska u kasarnu „Petrovaradin“.

Analitičar Dragomir Anđelković ne veruje da je u pitanju klasična špijunaža, ali smatra da je moguće da se šalje poruka da Srbija može da ima ozbiljne geopolitičke probleme i da se „neko sprema da nam ponovo napravi haos“.

„Da li je to u pitanju, ili nešto drugo, ne znam. Ali, ono što znam jeste da je država dobro reagovala i svima pokazala da štiti svoje interese, jer država koja pušta strance da rade šta god hoće, neće sutra ni da se brani ako bude ugrožena, a oni koji znaju to, lakše će nas ugroziti. Ovim se ozbiljno demonstrira da Srbija radi u svom interesu“, rekao je Anđelković za Tanjug.

Kako kaže, takve stvari „verovatno“ su se i ranije dešavale, ali treba imati u vidu da je Srbija „dugo posle 5. oktobra 2000, sve do 2012“. imala vlast koja se „snishodljivo odnosila prema strancima“, pa i da su oni (stranci) radili nešto i gore, ne bi bili privedeni, a kamoli da bi se takva stvar pojavila u medijima.

„Novina je da je država počela da reaguje kao svaka normalna zemlja, da štiti objekte na način koji je propisan zakonom. Da li je ugrožavanje tih objekata proizašlo samo iz navike stranaca da mogu da rade bilo šta u ovoj zemlji i iz neke vrste “turističkog avanturizma“, ili se radi o nečemu ozbiljnijem, teško je reći, ali ipak, nije isključeno da je nešto ozbiljnije u pitanju“, kaže Anđelković.

U isto vreme, podseća on, postoje „ozbiljni pritisci“ na Srbiju povodom Kosova, odnosno Republike Srpske, takođe, ubistvo Olivera Ivanovića, te da je u Beogradu uhapšen pripadnik američkih specijalnih jedinica sa oružjem…

„Ne verujem da neko ne zna šta mi imamo i da je u pitanju klasična špijunaža, ali je moguće da je to jedna vrsta pritiska, da nam se šalje poruka da Srbija može da ima ozbiljne geopolitičke probleme i da se neko sprema da nam ponovo napravi haos“, rekao je Anđelković i ponovio da je drzava svakako dobro reagovala.

Da je teško objasniti šta rade stranci u objektu koji sadrži municiju i koji čuva vojska, šta će u kasarni kada se zna da tamo civili nemaju pristup, te šta strani državljani slikaju u Generalštabu, „koji može da se slika sa ulice“, saglasan je i kriminolog Zlatko Nikolić.

Slikanje iz vazduha u neposrednom susedstvu sedišta VBA i VOA, prema njegovim rečima, zaslužuje svaku osudu i svaku meru represije koja iz toga proizilazi.

Nikolić, međutim, takođe dopušta mogućnost da je u pitanju i „turistički avanturizam“, odnosno snimanje „selfija“ na opasnim, nedopuštenim i bizarnim mestima.

„Različite grupe, skoro osmoro stranaca različitih nacionalnosti, Italijana, Španaca, Ukrajinaca, Amerikanaca…deluje dosta bizarno i sa aspekta bezbednosti zemlje – zašto, kako to sada, da li je to koincidencija u tako kratkom roku da se nađu tolike grupe, a po meni najinteresantnija ili najopasnija grupa je ona koja je sa dronom ušla u Generalštab u nameri da slika nešto što sateliti slikaju kako god hoćete“, kaže Nikolić za Tanjug.

Prema njegovom mišljenju, iz opreme koju je taj dron sadržao, naše bezbednosne službe će verovatno znati više i bolje šta je bila prava namera i šta su tačno stranci „gađali“ ili merili, ali, kako dodaje, „mi na sreću, ili na žalost“ nećemo to saznati, jer, objašnjava, službe bezbednosti nikada ne saopštavaju takve detalje.

„Pojavljivanje i Ukrajinki iz neke NVO, meni pre liči na poznatu masku – to je i bezbednjacima jasno, da pokrivaju profesionalce koji su zapravo rukovali dronom. A drugo pitanje takođe je važno za službe bezbednosti, granične službe, otkud taj dron i kako je prošao ovamo, svakako, dronovi nisu bezopasni, sećate se svega šta je bilo na stadionu kada smo igrali sa Albanijom“, kaže Nikolić.

U svakom slučaju, kako smatra, naša radoznalost biće zadovoljena samo ako vidimo i čujemo kakva je sankcija za te ljude, a podvlači da neovlašćeno slikanje iz vazduha u neposrednom susedstvu sedišta VBA i VOA zaslužuje „svaku osudu i svaku meru represije“, koja iz toga proizilazi.

Ako su stranci pak, hteli da se hvališu onim što su u NATO agresiji uradili, ističe Nikolić, „u redu“, ali za to je trebalo da traže dozvolu i niko im to ne bi zabranio.

Prema njegovim rečima, može biti i da je u pitanju „turistički avanturizam“, s obzirom na to da ima „dosta zamlaćenih turista koji hoće da naprave selfije na najbizarnijim mestima“ i da ih kače na društvenim mrežama kako bi se hvalisali.

Ali, podvlači Nikolić, „bizarnost ne znači zabavu za sve“ i naglašava da je za njega, kao žitelja ove zemlje, ako je u pitanju „turistički avanturizam“, to vrlo uvredljiv čin.

„To znači da nas smatraju nekom “banana republikom“ koja nema nikakve veze ni sa sobom ni sa drugima, pa će oni da vršljaju onako kako hoće. Upravo zbog toga ovo je takođe nešto što iritira i što izaziva bes kod ljudi koji misle o sebi onako kako treba da misle. Šta oni o nama misle, da li smo divlji, ili neko pleme, to je njihovo pravo da misle i da pišu i lažne informacije, na to smo i navikli, ali to ne znači da ćemo se pomiriti sa tim“, kaže Nikolić.

Više javno tužilaštvo preuzelo je danas slučaj zbog kojeg je u nedelju Vojna policija uhapsila dvojicu Amerikanca i dve Ukrajinke koji su dronom snimali objekate Generalštaba i naložilo prikuljanje potrebnih obaveštenja povodom tog događaja, rečeno je Tanjugu u tom tužilaštvu.

Krivične prijave policija za sada nije podnela ni protiv jedne osobe.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.