Sve više devojaka na muškim fakultetima

Dvadesetjednogodišnje Jelena Vasić i Magdalena Sekulić samo su neki od primera da indeks Građevinskog fakulteta nije rezervisan samo za muškarce. Iako su obe završile gimnaziju i nisu imale nikakvu profesionalu dilemu oko izbora fakulteta –upisale su geodeziju i geoinformatiku na Građevinskom fakultetu u Beogradu.

Kad govori o svojoj motivaciji da upiše studije koje su veoma teške i zahtevne i bavi se profesijom koja podrazumeva dosta terenskog rada, Jelena kaže da sebe ne vidi u kancelarijskom poslu.

– Meni je profesija građevinca inspirativna jer se veoma ceni snalažljivost, talenat za umetnost i sposobnost brzog rešavanja problema – kaže ova studentkinja druge godine geodezije.

Njena koleginica Magdalena ističe da je imala veliku podršku roditelja kad im je saopštila koji fakultet želi da upiše. Ipak, najveću pomoć pruža joj brat, koji je na četvrtoj godini Građevinskog fakulteta.

Na pitanje da li su devojke retka pojava na ovom fakultetu, one ponosno skreću pažnju na činjenicu da gotovo polovinu od 35 studenata na smeru geodezije i geoinformatike čine predstavnice lepšeg pola.

Studentkinje su na velika vrata ušle i na Elektrotehnički fakultet u Beogradu. Ove godine za indeks ETF-a izborilo se 793 mladića i 344 devojaka, a statistika ove visokoškolske ustanove svedoči da od 2012. godine trećinu brucoša svake akademske godine čine studentkinje. Pre svega deset godina, tek svaki peti student Elektrotehničkog fakulteta bio je ženskog pola.

Šef službe za studentske poslove Mašinskog fakulteta u Beogradu dr Dragoljub Bekrić kaže da iz godine u godinu raste broj devojaka koje žele indeks ovog fakulteta, koji je dugo važio za teško osvojivu mušku „tvrđavu znanja”. Tako je, primera radi, u akademskoj 2013–2014. godini indeks Mašinskog fakulteta osvojilo 15,8 odsto studentkinja, naredne godine 16,2 procenta, da bi u akademskoj 2015–2016. godini čak petina brucoša bila ženskog pola. Ovog juna indeks Mašinskog fakulteta dobilo je 26,5 odsto studentkinja, a iskustvo profesora govori da su devojke na studijama jednako uspešne kao i mladići.

Uzroke ove pojave dr Bekrić tumači činjenicom da na master studijama Mašinskog fakulteta postoje atraktivni smerovi, kao što su biomedicinsko mašinstvo i informacione tehnologije.

– Ovi smerovi su atraktivni svim akademcima na planeti, jer oni sasvim sigurno predstavljaju budućnost nauke. Razlog zbog kojeg sve veći broj studenata i studentkinja upisuje naš fakultet jeste i taj što naše diplome imaju veliku „upotrebnu vrednost”. Posao se najčešće dobija odmah posle diplomiranja, a veliki broj stranih kompanija studentima daje stipendije tokom školovanja ili im nudi stručnu praksu u svojim kompanijama. Osim toga, Mašinski fakultet je jedini u ovom delu Evrope koji ima akreditaciju najpoznatije svetske institucije za licenciranje studentskih programa – to znači da naše diplome praktično ne moraju da se prevode na strani jezik.

Profesor dr Ivanka Popović, prorektor za međunarodnu i međuuniverzitetsku saradnju Univerziteta u Beogradu i redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta, potvrđuje da je u poslednjih trideset godina porastao broj devojaka na tradicionalno „muškim” fakultetima i konstatuje da su devojke jednako uspešne na studijama kao i njihove kolege.

– Svake godine fakulteti dodeljuju nagrade najboljim akademcima i polovina tih nagrada odlazi u ruke studentkinja. Mislim da je važno što ima sve više žena u svetu „muških” zanimanja, jer su one snažni modeli za identifikaciju mladim devojkama koji se nalaze pred izborom budućeg zanimanja – ističe prorektorka beogradskog univerziteta.

Kad evocira uspomene na vreme kada je ona studirala na Tehnološko-metalurškom fakultetu, dr Ivanka Popović primećuje da su muškarci onda bili većinski deo studentske populacije, ali je na smerovima poput zaštite životne sredine i biotehnologije uvek bilo više studentkinja. Danas su na ovom fakultetu polovi postigli gotovo potpunu ravnopravnost – skoro polovinu studenata TMF-a čine devojke.

Dr Aleksandra Vraneš, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu, koja je donedavno bila dekan ove visokoškolske ustanove, kaže da se procenat muškaraca na filologiji kreće između deset i dvadeset odsto. Zanimljivo je da najveći broj mladića ne studira jezike, već bibliotekarstvo i informatiku – i svaki treći student na ovom smeru je muškarac.

(Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.