UNS u Nišu: Svetski dan slobode medija dočekujemo kao teško ugrožena profesija
Predsednik Udruženja novinara Srbije, Živojin Rakočević, izjavo je danas u Nišu da „Svetski dan slobode medija dočekujemo u atmosferi najmanjeg nivoa dijaloga od Drugog svetskog rata i dočekujemo kao profesija koja je teško ugrožena“.
Akcija UNS-a povodom Svetskog dana slobode medija počela je minutom ćutanja za učenike i zaposlene koji su jutros ubijeni u školi u Beogradu.
UNS je Svetski dan slobode medija danas u Nišu u podne obeležio akcijom „Pet minuta gromoglasne tišine“ čiji je cilj, rekao je Rakočević, da pokaže da u Srbiji „postoji novinarski i profesionalni entitet koji će braniti osnovne vrednosti, dijalog i slobodu govora“.
„Nije slučajno što smo u Nišu danas, jer je pritisak koji trpe ljudi van pestonice u lokalnim medijima gotovo neopisiv. On se dešava na dnevnom nivou i dnevno opterećuje profesiju koja je bi morala da svedoči slobodu i istinski dijalog kao suštinu našeg odnosa prema drugima i stvarnosti“, istakao je Rakočević.
Po njegovim rečima, „ne možmo da pređemo peko slučaja Slavka Ćuruvije, Milana Pantića, Dade Vujasinović i 17 ubijenih, otetih i nestalih kolega Srba, Albanaca i stranaca“.
„Dok god ne budemo znali u kojem pravcu se kreće rasvetljavanje njihovih sudbina, nad nama će stojati ta teška senka da svako može uraditi ono što hoće sa ovom profesijom, sa slobodom i dijalogom“, naglasio je Rakočević.
Na skupu je pročitan proglas UNS-a povodom Svetskog dana slobode medija, u kojem je istaknuto da će godinu između dva Svetska dana slobode medija „novinari u Srbiji pamtiti po dvostruko većem broju pretnji, pritisaka i napada, ali i po ohrabrujućoj prvostepenoj presudi ponovljenom postupku za paljenje kuće Milana Jovanovića, kojom je bivši predsednik Opšine Grocka osuđen na pet godina zatvora“.
„U godini iza nas UNS je evidentirao ukupno 140 slučajeva pretnji, pritisaka i napada, što je gotovo dvostruko više nego u 2021. godini kada su zabeležena 74 slučaja“, rečeno je u proglasu.
Najučestaliji pokušaji gušenja slobode medija bile su pretnje novinarima preko društvenih mreža, a UNS je evidentirao i brojne pritiske predstavnika predstavnika političkih partija na novinare, a u najvećoj meri od članova vladajuće stranke SNS.
„Ako se na sve to doda nedovoljno efikasno reagovanje nadležnih organa na ugrožavanje bezbednoti novinara i loš ekonomski položaj medijskih radnika, jasno je zašto i ovog 3. maja moramo reći da je teško biti novinar u Srbiji“, ukazao je UNS.
U saopštenju je rečeno i da je u lokalnim samoupravama obesmišljena ideja projektnog sufinansiranja koja je u načelu dobra.
„Umesto da bude vid značajne finansijske podrške u radu medija, sufinansiranje medijskih projekata u opštinama i gradovima postalo je sredstvo nedvosmislenog političkog uticaja na novinare“, naveo je UNS.
UNS je tražio da nadležni organi efikasno istraže sve pretnje novinarima i medijskim radnicima i da o rezultatima tih istraga redovno obaveštavaju medije i javnost, da se izmeni Krivični zakonik tako da više oblika napada na novinare bude obuhvaćeno krivičnom odgovornošću, da Tužilaštvo za organizovani kriminal, u skladu sa Rezolucijom koju je na predlog UNS-a donela Međunarodna federacija novinara, preuzme slučaj Milana Pantića i da što pre budu rasvetljene okolnosti smrti novinarke Dade Vujasinović.
Proglasom je zatraženo i da se kazne nalogodavci i izvršioci ubistva Slavka Ćuruvije, da se zakonima propiše bolja zaštita od SLAP tužbi, da se obezbedi efikasna institucionalna zaštita novinara od pritisaka nosilaca javnih funkcija, vlasnika medija i drugih moćnika i da se javni novac pravedno raspodeljuje kako bi se očuvao medijski pluralizam i omogućilo kvalitetno informisanje građana.
Zatraženo je da kosovske institucije i međunarodna uprava na Kosovu hitno formiraju Međunarodnu ekspertsku komisiju radi istraživanja ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika na Kosovu od 1998. do 2005. godine.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.