Zbog previsokih računa Nišlije se još tuže sa toplanom, u kojoj je puno nasledjenog javašluka

Korisnici daljinskog grejanja u Nišu, njih 17, i dalje se ne mire sa cenama koje im je Javno komunalno preduzeće Gradska toplana naplaćivalo od 2015. do 2017. godine i sudskim putem nastoje da naplate štetu na ime, kako smatraju, previsokih računa, rečeno je na tribini Udruženog pokreta slobodnih stanara (UPSS).

Miroslav Cvetković iz UPPS-a je kazao da je 12 korisnika daljinskog grejanja pravdu na sudu potražilo samoinicijativno, a petoro korisnika posredstvom UPSS-a, uz finansijsku podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbije.

Cvetković je dodao da je kao osnov za podnošenje tužbi poslužio izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) za 2017. godinu u kojem su navedene brojne nepravilnosti u radu toplane, izmedju ostalog i to da je to javno preduzeće u 2016. godini naplaćivalo uvećane cene grejanja.

„Tri od ovih pet tužbi gradjana je odbačeno i proces se sada odvija po žalbama. Obavljena su po dva veštačenja, a glavni argument toplaninog veštaka je to što DRI nije sračunala koliko je svaki pojedinac oštećen zbog uvećane cene grejanja“, istakao je Cvetković.

On je podsetio da su se gradjani Niša suočili sa drastično uvećanim računima za grejanje 2015. godine kada je toplana promenila način obračuna i umesto po kvadratu stambenog ili poslovnog prostora počela da potrošnju obračunava po utrošku toplotne energije.

„Razlog nerealne cene grejanja je u nepoštovanju zakona koji regulišu unutrašnje poslovanje, regulišu plate, broj zaposlenih. Gradska toplana ima 220, a nije joj potrebno više od 140 radnika. DRI je ukazala i na to da se bolovanje u toplani isplaćivalo 85 umesto 65 odsto od pune plate. Jubilarne nagrade su se davale na pet umesto na 10 godina“, naglasio je Cvetković.

Prema njegovim rečima, uzrok visokih cena grejanja bilo je i što stručnjaci nisu konsultovani.

„Dosta stručnjaka u toplani je na samoj margini, ne dozvoljava im se rad na onim mestima na kojima direktno mogu da utiču na poboljšanje kvaliteta, na uštedi energenata, primeni savremenih tehničkih dostignuća i smanjenju cene grejanja“, izjavio je Cvetković.

Kako je kazao, Gradska toplana je zbog visokih cena grejanja ostvarivala dobit koja je na godišnjem nivou iznosila i preko 300 miliona dinara, a po našem zakonodavstvu, takva institucija ne bi trebalo da ostvaruje dobit i ukoliko se to desi treba da koriguje cene usluga.

„Postoji mogućnost primene korektivnog elementa i oni su ga u toplani, po preporuci DRI, delimično primenili i 2018. godine smanjili fiksni deo cene grejanja sa 28,2 dinara na 21,18 dinara po kvadratu. Novi menadžment toplane je dosta učinio na unapredjenju efikasnosti sistema i poštovanju zakona, ali je nasledjeno mnogo „javašluka“ iz perioda od 2002. do 2017. godine“, naveo je Cvetković.

Advokat Mirjana Nedeljkov je istakla da je naknada štete pravni osnov tužbi gradjana nakon izveštaja DRI u kome je navedeno da je došlo do povreda niza zakona, a najveće povrede se ogledaju u Zakonu o radu i posebnom Kolektivnom ugovoru JKP Gradske toplane.

Nedeljkov je rekla da su oprečni izveštaji veštaka koje su gradjani angažovali i koje je angažovala toplana tako da će biti uradjena nova veštačenja.

Vesna Crnogorac iz UPSS-a kazala je da će to udruženje zatražiti od Gradske toplane izveštaj o tome šta su prihvatili i realizovali od preporuka DRI datih 2017. godine i 2018. godine.

Crnogorac je dodala da je tribina jedna od četiri koje će UPSS realizovati u okviru projekta „Pravo javnosti na javna preduzeća“, koji Udruženje realizuje uz podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbije.

(Beta)

Napišite komentar