Amerika zadala ozbiljan udarac svetskoj bezbednosti

Nakon što su američki mediji preneli vest iz Bele kuće — da je predsednik SAD Donald Tramp potpisao dokument kojim se ozvaničava namera Amerike da izađe iz Sporazuma o otvorenom nebu — šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ocenio je da bi takva američka odluka bila „žalosna“.

Istovremeno, predsednik komiteta za međunarodne poslove ruskog Saveta Federacije Konstantin Kosačov izjavio je da ova inicijativa „jasno pokazuje da Vašingtonu, u suštini, i nije potrebna nikakva ravnoteža snaga, već samo jednostrana vojna nadmoć“.

Samo jedan razlog

„Zato su bili poništeni i Sporazum o raketama srednjeg i kratkog dometa, i onaj o smanjenju ofanzivnog naoružanja; ukoliko neko krene sa kršenjem nekog sporazuma, razlog može biti samo jedan: taj neko želi ili da ograniči, ili da sakrije od svojih partnera ili konkurenata sopstvena kršenja raznih drugih obaveza, po osnovu raznih drugih sporazuma“, rekao je Kosačov.

Profesor Dmitrij Suslov sa moskovskog Fakulteta za međunarodnu ekonomiju i politiku, odličan poznavalac američke unutrašnje politike, kaže za Sputnjik da je sve ovo, pre svega, znak da su SAD rešene da sebi osiguraju maksimalnu slobodu u kreiranju odbrambene politike, u svetlu najnovijeg zaoštravanja odnosa s Rusijom i Kinom:

„To pojašnjava njihovu želju da, nakon napuštanja Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, izađu iz još jednog međunarodnog dogovora, a ujedno je i potvrda da je takva politika potpuno nezavisna od figure Džona Boltona“.

Naime, ističe Suslov, mnogi smatraju da su SAD izašle iz Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa jer je Bolton u tom trenutku bio Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, ali sada je jasno da, bez obzira na to što njega nema već mesecima, postoji konsezus republikanske elite i aktuelne administracije.

„Taj konsenzus je daleko širi od pojedinačnih ličnosti, kao što su Donald Tramp ili Džon Bolton. Glavni uzrok tog konsenzusa je teza da će Vašington efektivnije obuzdavati Rusiju i Kinu ako nema ograničenja u sferi vojne politike; oni, dakle, žele da zaplaše Rusiju mogućom novom trkom u naoružavanju, a polaze od toga da će u toj trci, ako do nje uopšte dođe, svakako pobediti, jer imaju snažnije ekonomske resurse“, kaže Suslov.

Amerika svaljuje krivicu na drugoga

Amerikanci su, naglašava član ruske Akademije vojnih nauka Vladimir Kozin, i ranije upozoravali da će izaći iz Sporazuma o otvorenom nebu, ali je zanimljivo što sada, direktnim optužbama, nastoje da stvore utisak da je za to zapravo kriv neko drugi.

„Oni sami su više puta kršili taj sporazum. Na primer, zabranili su ruskim grupama izviđačkih aviona da u okviru Sporazuma preleću Aljasku i Havaje, gde se nalaze američki sistemi protivraketne odbrane; probali su da spreče i dobijanje sertifikata za opremu za praćenje na terenu i njeno instaliranje, kao i da zabrane prelete s takvom opremom, što je samo po sebi grubo kršenje sporazuma. Druga optužba ticala se preleta njihovih izviđačkih aviona iz pravca Moskve ka Kalinjingradu, vazdušnom trasom istok—zapad ka aerodromu ’Hrabrovo‘. Za to mi nismo dali saglasnost, jer Sporazum ne dozvoljava presecanje putničkih vazdušnih linija“, kaže Kozin.

Upitan šta sve ovo može da znači za Rusiju, a šta za svet, Dmitrij Suslov za Sputnjik kaže da će to biti ozbiljan udarac i za međunarodnu, ali pre svega za evropsku bezbednost.

„Sporazum o otvorenom nebu je poslednji pravno-obavezujući sporazum o kontroli naoružanja u Evropi, i ujedno poslednji mehanizam koji omogućava veću transparentnost i predvidivost vojne politike. Omogućavao je da se prati šta druge zemlje-učesnice Sporazuma rade u vojno-nuklearnoj oblasti, a naročito u uslovima trenutnih tenzija u odnosima Rusije i SAD, i Rusije i NATO-a. Vašington, očigledno, smatra da će više dobiti nego izgubiti izlaskom iz Sporazuma, bez obzira na to što se time gubi deo transparentnosti i mogućnost kontrole nad ruskom teritorijom i vojnom politikom“.

Scenario koji ne čudi

Vladimir Kozin dodaje da se Amerikanci, po pravilu, negativno odnose prema bilateralnim, ali i međunarodnim sporazumima u sferi kontrole naoružanja, i da ovaj novi scenario nikoga ne treba da čudi.

„Sporazum je predstavljao određenu meru poverenja, jer je potpisan u periodu kada je između Ruske Federacije i država-članica NATO-a to poverenje postojalo. Veoma je žalosno što se SAD spremaju da kažu ’zbogom‘ i ovom međunarodnom dokumentu; Rusija ostaje pri stavu da neće prva izlaziti iz Sporazuma, iako je dosad imala dovoljno osnova za to. Ali, u slučaju da se SAD prve povuku, mislim da i mi treba da izađemo iz Sporazuma, iz jednostavnog razloga: ako ga Vašington napusti, onda Rusija više ne može da vrši inspekciju nad američkom teritorijom. Pritom, ni saveznici SAD, zemlje-učesnice sporazuma, na primer Velika Britanija i Francuska, više neće sprovoditi izviđačke letove nad američkom teritorijom; dakle, sve će ići u korist samo jedne strane. Ostale zemlje-učesnice, njih 33, izvodiće letove nad ruskom teritorijom u okviru odredbi Sporazuma, i predavaće te informacije Amerikancima, a Rusija neće ništa dobiti zauzvrat“, kaže Kozin.

Sagovornik „Sputnjika“ dodaje da su Amerikanci, po svemu sudeći, zaboravili da u sferi kontrole naoružanja postoje veoma striktna pravila i principi jednakosti, odnosno nedeljive bezbednosti; čim se taj princip naruši, odgovor druge strane mora da usledi bez ikakvog odlaganja, zaključuje Kozin.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.