Bajden preuzeo kontrolu nad sedam milijardi dolara zamrznutih avganistanskih sredstava
Predsednik SAD Džo Baden potpisao je danas izvršno naredjenje da se odmrzne sedam milijardi dolara avganistanskih sredstava u SAD za finansiranje humanitarne pomoći za Avganistan i formiranje fonda za odštete žrtvama terorističkih napada 11. septembra.
Prema naredbi, američke finansijske institucije treba da olakšaju pristup sredstvima od 3,5 milijardi dolara za avganistansku pomoć i osnovne potrebe. Drugih 3,5 milijardi dolara će ostati u SAD i biće upotrebljene za isplate odšteta u tekućim sudskim postupcima američkih žrtava terorističkih napada.
Medjunarodno finansiranje Avganistanu suspendovano je i više milijardi dolara sredstava zemlje u inostranstvu, uglavnom u SAD, zamrznuto je kada su talibani preuzeli kontrolu nad zemljom u avgustu prošle godine dok se američka vojska povlačila.
Bela kuća je u saopštenju navela da naredbom treba da se omogući da ta sredstva stignu do avganistanskog naroda dok se drže van domašaja talibana i zlonamernih aktera.
Avganistanska inače slaba privreda je u sunovratu od kada su talibani preuzeli vlast. Gotovo 80 odsto budžeta prethodne avganistanske vlade dolazilo je od medjunarodne zajednice. Ta sredstva, sada presečena, finansirala su bolnice, škole, fabrike i vladine ministre. Ogromne nestašice osnovnih stvari dodatno su pogoršane pandemijom kovida-19, manjkom osoblja u zdravstvenim službama, sušom i neuhranjenošću.
Zbog nedostatka sredstava povećano je siromaštvo i humanitarne organizacije upozorile su da zemlji preti humanitarna katastrofa. Državni službenici od lekara do nastavnika i zaposlenh u admnistraciji nisu plaćeni mesecima. Banke su ograničile koliko novca ljudi koji imaju račune mogu da povuku.
Američki sudovi gde su žrtve napada 11. septembra uložili tužbe protiv talibana takodje će morati da počnu da isplaćuju nadoknade žrtvama, rekao je jedan američki zvaničnik. Sudovi će odlučiti da li žrtve imaju prava da potražuju 3,5 milijardi dolara koje je američka administracija njima namenila formiranjem specijalnog fonda. Administracija i dalje razradjuje detalje oko formiranja tog fonda.
SAD su počele rat u Avganistanu pre više od 20 godina kada je tadašnji vodja talibana Mula Omar odbio da preda vodju Al Kaide Osamu bin Ladena posle napada na SAD 11. septembra 2001. Bin Laden, koji je rodjen u Saudijskoj Arabiji ali mu je državljanstvo ukinuto, preselio se u Avganistan pošto je bio izbačen iz Sudana 1996. godine.
Politički portparol talibana Mohamad Naeem kritikovao je Bajdenovu administraciju što nije sredstva dala Avganistanu.
„Kradja blokiranih sredstava avganistanske nacije od SAD i njihova zaplena pokazuju najniži nivo humanosti jedne zemlje i jedne nacije“, napisao je Naeem u tviter poruci.
Bajdenova administracija odbacila je kritike da bi svih sedam milijardi dolara, velikim delom dobijenih od donacija SAD i drugih zemalja Avganistanu, treba da bude deblokirano za Avganistan, ukazujući da žrtve terorističkih napada prema američkom pravnom sistemu imaju prava na „svoj dan na sudu“.
Talibani su ranije pozvali medjunarodnu zajednicu da oslobodi sredstva i pomogne da se spreči humanitarna katastrofa u zemlji.
Avganistan ima više od devet milijardi dolara u rezervama, uključujući nešto malo više od sedam milijardi dolara u rezervama koje se drže u SAD. Ostatak je uglavnom u Nemačkoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Švajcarskoj.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.