Bivšem SS čuvaru, 94-godišnjaku sudi se u Nemačkoj

Sudjenje 94-ogodišnjem Nemcu koji je navodno bio čuvar u nacističkom koncentracionom logoru Štuthof počelo je danas u Minsteru u Nemačkoj.

Johan Rebogen otpužen je za stotine slučajeva saučesništva u ubistvu, prenose agencije.

On je bio u logoru Štuthof kraj poljskog grada Gdanjska od juna 1942. do septembra 1944. godine. Tužioci tvrde da je znao da su zatočenici logora brutalno ubijani.

Otkako je kao 18-godišnjak počeo da služi u SS-u, vojnom krilu nacističke partije, Rebogen je omogućio užasavajuća ubistva, rekao je tužilac Andreas Brendel.

U logoru je stradalo 28.000 Jevreja, od ukupno 65.000 zatočenika.

Zatočenici logora su ubijani u gasnim komorama, smrtonosnim injekcijama benzina ili fenola direktno u srce ili su streljani, gladovali do smrti i čak primoravani da budu napolju zimi bez odeće dok se ne smrznu, rekao je tužilac.

Advokat optuženog Andres Tinkl najavio je da će njegov klijent dati saopštenje na sudjenju koje će trajati, kako je planirano, do janura ali nije bilo odmah jasno kada će se to desiti.

Rebogen živi u opštini Borken kraj danske granice. Sudjenje će se odvijati ne više od dva dana zaredom tokom nedelje, a pošto je optuženi bio mladji od 21 godine kada su se desili navodni zločini sudi mu se u sudu za maloletnike.

Centar Simon Vizental, koji se bavi lovom na naciste i pomogao je da se locira dvadeset preživelih iz logora Štuthof da bi svedočili ako je potrebno, naglasio je da su takva sudjenja važna čak i posle više od 70 godina od kraja Drugog svetskog rata.

„Protok vremena ni na koji način ne umanjuje krivicu počinioca holokausta i starost ne bi trebalo da pruži zaštitu onima koji su počinili takve gnusne zločine“, rekao je lovac na naciste, direktor izraelskog predstavništva centra Efraim Zurof.

Mnogi preživeli uz rodjake žrtava su ko-tužioci u ovom postupku, pošto to dozvoljava nemački zakon.

Iako se broj osumnjičenih smanjuje, kancelarija specijalnog fedaralnog tužioca u Ludvigsburgu koja istražuje nacističke ratne zločine ima još uvek više slučajeva u postupku, navodi Asošiejted pres.

Uz logore poput Štuthofa, Buhenvalda, Ravensbrika, Mauthazuena i Flosenburga, takodje istražuje bivše pripadnike ubilačkih jedinica poznatih pod nazivim „Ajnzacgrupen“.

Pravna logika da je to što je neko bio čuvar logora dovoljan razlog da se proglasi krivim za saučesništvo u ubistvu i bez posebnih dokaza o zločinu prvi put je uspešno primenjena protiv bivšeg automehaničara iz Ohaja Džona Demjanjuka 2011.

On je proglašen krivim jer je služio kao čuvar u logoru smrti Sobibor.

Uvek je poricao optužbu i umro je pre nego što je razmatrana njegova žalba.

Godine 2015. bivši čuvar Aušvica Oskar Groening je koristio isti argument ali je u žalbenom postupku nemački Vrhovni krivični sud potvrdio presudu, čime je stvoren presedan.

Slučaj logora Štuthof je prvi da se sudi čuvaru koncentracionog logora, a ne logora smrti.

Tužioci su izrazili uverenje da se pomenuta logika može primeniti jer je desetine hiljada ljudi ubijeno u tom logoru iako glavna svrha nije bilo ubijanje.

Logor je osnovan 1939. godine i najpre je korišćen kao glavno mesto sakupljanja za Jevreje i Poljake iz obližnjeg grada Gdanjska na obali Baltičkog mora.

Od 1940. korišćen je kao takozvani radno-obrazovni logor, gde su prinudni radnici, uglavnom poljski i sovjetski gradjani koji su dolazili u sukob s nacistima, poslati da služe kazne i često tamo umirali.

Drugi zatočenci su bili kriminalci, politički zatvorenici, homoseksualci i pripadnici Jehovinih svedoka.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike