U trendu

Da li je otvoren novi front u „ratu“ Amerike i Kine?

Sa više strana, a najpre iz Amerike, duvaju vetrovi kojima se mogu objasniti trenutni masovni protesti u Hongkongu, koje je izazvala najavljena izmena zakona o izručenju građana te teritorije ostalim delovima Kine.
Kinu treba oslabiti gde god je to moguće i kada god se ukaže prilika, a izmene zakona o ekstradiciji su, očigledno, po oceni Vašingtona, zgodan povod za to. Da su dali svoj doprinos masovnim protestima koji već četvrti dan potresaju Hongkong, jasno je posle današnjeg poziva portparola kineskog ministarstva spoljnih poslova Genga Šuanga SAD-u da prestane da se meša u unutrašnje poslove Pekinga.

„Kina izražava snažno nezadovoljstvo i odlučno protivljenje zbog neodgovornih i netačnih primedbi u izjavama pojedinaca u SAD na amandman zakona o ekstradiciji“, rekao je Geng, reagujući na izjavu predsedavajuće Predstavničkog doma američkog Kongresa, Nensi Pelosi. Ona je osudila predložene izmene u zakonu i najavila da će, ukoliko one budu usvojene, Kongres SAD preispitati da li Hongkong ima „dovoljnu autonomiju“.

Geng je, međutim, naglasio da centralna vlada u Pekingu odlučno podržava napore hongkonške vlade da promeni zakon o izručenju.

Vlada Hongkonga, specijalne administrativne oblasti Narodne Republike Kine, odnosno grada sa jednom od najliberalnijih privreda na svetu, velikim međunarodnim finansijskim i trgovinskim centrom, predložila je izmene zakona o izručenju kojima bi, ukoliko budu usvojene, bilo omogućeno suđenje njihovim građanima i u drugim delovima Kine. Zbog toga su i danas nastavljeni protesti koji su blokirali saobraćajnice u poslovnom centru, ispred sedišta vlade, piše „Čajna dejli“. Haos je, kako navode, doveo do ozbiljnih poremećaja u saobraćaju i u poslovnim aktivnostima u blizini, kao i u radu škola.

Objašnjavajući najnoviju situaciju u Hongkongu, nekadašnji dopisnik Tanjuga iz Kine, Petar Denda, kaže da je sigurno možemo dovesti u vezu sa trgovinskim ratom Amerike i Kine, jer je Hongkong jedan od najvažnijih finansijskih centara, ne samo u Kini, nego i u celoj Aziji.

On podseća da je Hongkong pripojen Kini 1997. godine, dobivši status specijalne administrativne oblasti, pošto je više od 150 godina bio kolonija pod upravom britanske krune. Kina je primenila fleksibilnu formulu za pripajanje Hongkonga u skladu sa poznatom maksimom kineskog lidera Deng Sjaopinga „Jedna zemlja — dva sistema“ pa je Hongkongu garantovano da će narednih 50 godina imati svoj autonomni politički i ekonomski sistem. Kina, pak, ima suverenitet nad tom teritorijom po pitanju odbrane i spoljne politike, napominje sagovornik Sputnjika.

Andrej Ostrovski sa Instituta Dalekog istoka Ruske akademije nauka smatra da je reč o iniciranom događaju koji se odvija na fonu trgovinskog rata između SAD i Kine. Denda se slaže da ta veza neosporno postoji.

„Dabome da trenutak u kome do toga dolazi nije slučajan. Ti veliki protesti nisu bez veze sa onim što se događa na širem planu kineskih odnosa sa svetom, pre svega sa SAD-om. Ako je Hongkong najvažniji finansijski centar, svako uzdrmavanje ili unošenje nemira u taj važan segment kineske ekonomske i finansijske politike nanosi štetu samoj Kini i samom Hongkongu“, ocena je ovog spoljnopolitičkog komentatora.

On napominje da se pri tome koristi i zabrinutost honkonške biznis elite da kinesko-američki trgovinski rat može i njima da nanese dalekosežne štete. Podseća, međutim, da to nije prvi put da se tako masovni protesti događaju posle pripajanja Hongkonga Kini.

Napominje da je i sam svedočio najmasovnijim protestima u Hongkongu 2003. i 2002. godine kada je više od milion ljudi demonstriralo protiv toga da Peking određuje administratora, što bi Britanci rekli guvernera, te teritorije kojom upravlja savet.

„Honkonžani su tražili da se on bira na neposrednim izborima. Kinezi su vrlo uzdržano reagovali i zapamtio sam tada izjavu ministra nadležnog za Hongkong, koja može da oslikava i sadašnju situaciju, ’da razume potrebe Honkonžana za više demokratije, ali da mu nije jasno da su 150 godina prihvatali da im London imenuje guvernera, a sada problem je što im to dve-tri godine radi Peking‘. Time je jasno naznačeno sa kojih strana vetrovi duvaju i kada je reč i o ovim protestima“, ukazao je Denda.

Da vetrovi duvaju konkretno iz Amerike i njenih najbližih saveznika potvrđeno je kada je u ponedeljak Stejt department izrazio ’ozbiljnu zabrinutost‘ zbog predloženih izmena zakona o ekstradiciji, ali i podržao demonstrante. Uz to, „Saut Čajna morning post“ danas piše da su još 30. maja ministri spoljnih poslova Velike Britanije i Kanade u saopštenju izrazili zabrinutost zbog mogućeg uticaja zakona na građane, kao i na „poslovno poverenje i međunarodnu reputaciju Hong Konga“.

Neslaganje Kine i Sjedinjenih država po više pitanja, od trgovine, preko kineskog vojnog prisustva u Južnom kineskom moru, do američkih ograničenja za kineski telekomunikacijski gigant „Huavej“, sudeći po rečima Nensi Pelosi, dobilo je još jedan novi front.

„Ovaj zakon bi dao legitimitet i legalizovao otmicu biznismena, ili bilo koga s kim se Kina ne slaže i ugrozio bi bezbednost 85.000 Amerikanaca koji žive u Hongkongu“, smatra ona.

(Sputnjik)

1 komentar
  1. AA ( americki alah)

    znamo kako je amerika ugusila pobunu Occupy Wall Street, tako neka ostave Kinu na miru.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike