U trendu

Đukanović: Dijalog BGD i PR, BiH i MKD tri problema ZB

BUENOS AJRES – Nefunkcionalna država BiH, Makedonija, čija je perspektiva evropske i evroatlantske integacije predugo zatvorena i dijalog Beograda i Prištine, čiji se kraj ne nazire, tri su krupna politička problema preostala iz vremena poslednje bezbednosno-poitičke krize na prostoru ex Jugoslavije, koja još uvek čekaju rešenje.

To je rekao crnogorski predsednik Milo Đukanović na predvanju u Savetu za međunarodne odnose (CARI) na temu “ Zapadni Balkan i Evropska Unija nakon Bregzita – pogled iz Crne Gore“.

U govoru dostavljenom Tanjugu, Đukanović je ocenio da je iskonski balkanski problem ekonomska zaostalost.

Zato, istakao je, ako Unija dogledno vreme ne integriše Zapadni Balkan i ne zaokruži svoje granice na celom kontinetu, to otvara mogućnost za upliv trećih zemalja, ne samo na Balakanu nego i u dobrom delu Evropske unije.

„Smatramo stoga da je politika proširenja spasonosna formula i za Evropsku uniju. Nama koji smo u poodmaklom procesu pregovora za članstvo u Evropskoj uniji ponekad se čini da je model proširenja ostao zarobljen u matrici s početka ovog veka i da se u Briselu dovoljno ne primećuje da se svet iz temelja promenio“, kazao je Đukanović.

Isto bi se, dodao je, moglo reći i za nacionalne elite u Evropi.

Potrebno je, smatra, novo koheziono tkivo integrisanja za novo doba.

U Evropi su, kazao je, stasale generecije koje ne znaju za strahote Drugog svetskog rata, niti mogu da shvate vrednosti višedecenijskog mira, za ljude, za narode i države.

„A to je bio stožer projekta evroposkog ujedinjeja nakon 1945. koji su uspešno inaugurisali tadašnji evropski lideri. Zato, znatiželjno očekujemo da vidimo šta će doneti izbori za Evropski parlament na proleće iduće godine i kakav će biti odnos nove Evropske komisije prema politici proširenja“, rekao je Đukanović i istakao da je njegova poruka jedinstvena i za Crnu Goru i za region i za Evropsku uniju:

“ Proces proširenja i punog ujedinjenja Evropske unije optimalan je put za moju zemlju, za Zapadni Balkan i za Evropu u celini“, naveo je Đukanović.

Region je, kazao je, danas negde između 30 i 40 odsto prosečnog standarda stanovnika EU.

„Ako bi se ovim tempom nastavio rast BDP-a u Evropskoj uniji i na Balkanu, regionu bi trebalo 100-ak godina da dostigne Evropu. Možda će neko reći da je i to bolje od procjena AMF-a objavljenih 2014. u londonskom Ekonomistu, da će privredama u razvoju biti potrebna tri veka da dostignu standarde žiovta na Zapadu. Svet je još uvek prepun država u kojima se malo radi i nerado ostaje“, naveo je šef crnogorske države.

Pa ipak, ukazao je, moguće je još uvek da Bregziit, migrantska i druge krize izazovu pozitivan kontraefekat u Evropskoj uniji.

Videćemo, naveo je, da li će političke elite iskoristiti taj momentum da se očuva i ojača projekat ujedinjene Evrope, najvažniji od njenog postanka.

„Razumemo potrebu Evropske unije da otkloni uzroke krize kroz koje prolazi, ali ne mislimo da je odgovor u zaustavljanju ili ozbiljnijem usporavanju ujedinjenja Evrope“, kazao je Đukanović.

Govoreći o tome šta se u Crnoj Gori i na Zapadnom Balkanu promenilo od njegovog prethodnog gostovanja na istom mestu, početkom juna 2016., Đukanović je podsetio da je tada bio premijer i da su u njegovoj zemlji u jesen te godine održani redovni parlamentarni izbori u koje se, kazao je, umešala Rusija zbog opredeljenja Crne Gore za članstvo u NATO.

„Za svoj naum imala je podršku dela opozicije u Crnoj Gori i određenih nacionalističkih struktura u Srbiji, ali smo pobedili i sprečili nasilno preuzimanje vlasti“, naveo je i podsetio da se nakon toga on povukao sa državnih poslova, uveren da su najvažniji ciljevi njegove zemje ostvareni.

Ali, godisnu i po nakon toga su došli predsednički izbori, u proleće ove godine, kao i u brojnim loklanim zajednicama, uključujući i Glavni grad.

„Gubitak na tim izborima značio bi, objektivno novu šansu Moskvi i antievropskim političkim snagama. Sve smo mobilisali da do toga ne dođe. Pravili smo brojna istraživanja javnog mnjenja, testirali rejting svih mogućih kandidata i došlo se do mog imena za sigurnu pobedu u prvom krugu, koja bi se kasnije potvrdila na lokalnim izborima. To se pokazalo tačnim. I evo me sada ovde pred vama“, naveo je Đukanović.

U međuvremenu, dodao je, Crna Gora je već godinu i po punopravna članica NATO alijanse, a, eto, baš u trenutku dok je on u Buenos Ajresu, u u Briselu je održana Međuvladina konferencija sa Evropskom unijom na kojoj je otvoreno i pregovaračko poglavlje 27 – životna sredina.

Đukanović je rekao i da poredeći sa predviđanima od pre dve i po godine, Zapadni Balkan usaglašeno vidi budućnost u EU, i da, kako je rekao, svi, osim Srbije žele u NATO.

Podsetio je da je tada optimistički zaključio da vidi da će celi Zapadni Balkan biti deo Evropske unije.

„Iskreno, danas ovde pred vama bi mi bilo teško da sve ovo potvrdim. Globalna kretanja i problemi sa kojima je suočena EU učinili su, ne toliko da splasne evroentuzijazam u regionu, koliko su ojačale antievropske snage i koliko su se aktivirale treće zemlje u kojima možda neki u našem regionu vide alternativu EU“, zaključio je Đukanović.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.