EK predlaže zakon da bi se zaustavilo krčenja šuma
BRISEL – Evropska komisija je danas predložila zakon prema kojem bi proizvodi na evropskom tržištu morali da poseduju dokaz da njihova proizvodnja ne doprinosi krčenju i uništavanju šuma.
Predložena pravila trebalo bi da obezbede da proizvodi koje građani kupuju, koriste i konzumiraju na tržištu Evropske unije ne dovode do krčenja šuma i njihove degradacije širom sveta.
Glavni uzrok krčenja šuma je ekspanzija poljoprivrednog zemljišta radi proizvodnje soje, palminog ulja, govedine, kafe i kakaa, kao i nekih njihovih nusproizvoda, prenosi Rojters.
Prema predlogu uredbe, uvela bi se obavezna dubinska analiza za kompanije koje te proizvode žele da plasiraju na evropsko tržište, na koje bi pristup imali samo oni proizvodi koji su u skladu sa zakonom i koji nisu povezani s krčenjem šuma.
Predlog Komisije usledio je nakon što su svetski lideri, uključujući Brazil, Kinu i Maleziju, na klimatskom skupu COP26, ovog meseca u Glazgovu, obećali da će se okončati krčenje šuma do 2030. godine.
Emisije iz sektora korišćenja zemljišta, od kojih je većina uzrokovana krčenjem šuma, drugi su glavni uzrok klimatskih promena nakon fosilnih goriva.
„Propisi o krčenju šuma koje stavljamo za sto najambiciozniji su zakonodavni pokušaji za rešenje ovih problema širom sveta“, rekao je komesar EU za okolinu Virginijus Sinkevičius.
„Nacrt zakona EU protiv krčenja šuma predstavlja veliki korak napred u borbi za zaštitu ugroženih šuma u svetu“, rekao je Niko Muzi, direktor evropskog ogranka organizacije „Majti Ert“ (Mighty Earth).
On je dodao da zakon treba osnažiti jer izostavlja prirodne ekosisteme kao što su savane, močvare i tresetišta i kritikuje što njime nije obuhvaćena guma, proizvod koji predstavlja najveću pretnju za šume.
Osim predloga uredbe o suzbijanju krčenja šuma, Komisija je predložila nova pravila za olakšavanje otpreme otpada unutar Unije.
Komisija je takođe predstavila novu strategiju za tlo, da bi se obezbedilo da sva evropska tla budu obnovljena, otporna i dovoljno zaštićena do 2050. godine.
„Kako bi borba protiv klimatskih promena i kriza povezanih s bioraznolikošcu bila uspešna na globalnom nivou, moramo preuzeti odgovornost za delovanje u zemlji i inostranstvu. Naša regulativa o krčenju šuma odgovara zahtevima građana za smanjenje učešća EU u krčenju šuma i unapređenju održive potrošnje. Naši novi propisi koji regulišu otpremu otpada osiguraće da izvoz otpada ne šteti okolini ili zdravlju ljudi na drugim mestima. A naša strategija tla učinice tla zdravim, koristiće ih na održiv nacin i pružiti im pravnu zaštitu koja im je potrebna“, izjavio je izvršni potpredsednik Komisije Frans Timermans.
U poslednjih 30 godina, između 1990. i 2020. iskrčeno je 420 miliona hektara šuma, što je veće od površine EU.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.