EU samit: Nema ubrzanog puta u EU
BRISEL, 10. marta ( Tanjug) – Lideri EU na danšnjem neformalnom sastanku u Versaju održaće i političku debatu o proširenju Unije na zemlje Istočnog partnerstva koje su u svetlu rata u Ukrajini podnele zahteve za ulazak u EU.
U Briselu kažu da će EU lideri izaći sa dekalracijom o podršci jačanju partnerstava sa Ukrajinom, Gruzijom i Modavijom, ali ne i očekivanim ”bržim kolosekom” ili ”momentalni prijemom”.
Dodaje se da će i Zapadni Balkan biti deo debate lidera o proširenju, uz ocenu da će se zemlje članice koje se zalažu za brže pristupanje Zapadnog Balkana ”pozvati na novonstalu situaciju u Evropi”.
”To može da donese novi zamah prijemu Zapadnog Balkana, ali zemlje članice koje insistiraju na ispunjavanju kriterijuma nastaviće da to čine bez obzira na novu geopolitičku realnost”, zaključuje se u Briselu.
Grupu zemalja koje pozivaju na ”momentalnu perspektivu pristupanja” za Ukrajinu čine Bugarska, Češka, Estonija, Litvanija, Letonija, Poljska, Slovačka, Slovenija, Hrvatska, Mađarska i Rumunija.
Slovenija i Poljska su u odvojenoj inicijativi pozvale na izradu plana po kome bi Ukrajina, Grzuija i Moldavija, ali zemlje Zapadnog Balkna, do 2030. godine ušle u članstvo EU.
Diplomatski izvori u Briselu navode da se Holandija i Danaska protive ubrzanim procedurama prošrenja.
Paralelno sa održavanjem samita u Parizu, nemačka ministarka spoljnih poslova, Analena Baerbok dolazi na Zapadni Balkan ”sa puno obećanja” koje za cilj imaju samnjenje ruskog uticaja u regionu i očuvanje mira.
Domaćin samita, francuski predsednik Emanuel Makron, više puta je nagalšavao važnost konsolidacije EU pre daljeg širenja, a EU angažman na Zapadnom Balkanu trenutno vidi kroz jačanje parterstva i investiranje ekonomske integracije regiona.
”Moramo da se borimo protiv manipulacija nekoliko regionalnih sila koje kroz Balkan žele da destabilizuju Evropu. Politički i ekonomski rad na Zapadnom Balkanu je rad na suverenitetu Evrope”, ocenjuje Makron.
I dok sa jedne strane u Briselu nagalšavaju da je ”sve moguće ukoliko postoji politička volja”, sa druge strane se ukazuje na činjenicu da su procesi u okviru politike proširenja čvrsto utemeljini i da ni za jednu zemlju ne bi trebalo da bude ”prečica” kada je u pitanju ispunjavanje kriterijuma prvo za kandidatski status, a zatim i članstvo.
Zemlje Zapadnog Balkan su zvaničnu potvrdu svoje EU perspektive dobile još 2003 godine na samitu u Solunu.
Srbija je zatražila status kandidata za članstvo u EU u decembru 2009. godine, a staus kandidata je dobila 1. marta 2012. godine.
Nakon deset godina, Srbija i Crna Gora i dalje pregovaraju o članstvu, a EU ne može da se dogovori o pokretanju pristupnih pregovora sa Severnim Makedonijom i Albanijom.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.