Evo zašto Katalonija želi da se otcepi od Španije

Dok u Barseloni pripremaju slavlje, iz Madrida šalju policajce u nameri da spreče održavanje referenduma o nezavisnosti Katalonije zakazanog za prvi oktobar. Šta se krije iza želje Katalonaca za otcepljenjem? Za odgovore na ova pitanje potrebno je vratiti se u prošlost.

Ujedinjenje, pa pad pod špansku vlast

Problemi između Španije i Katalonije počeli su pre nekoliko vekova. Ukratko, Katalonija se u XII veku ujedinila sa Aragonijom, a potom u XV, brakom Fernanda II od Aragona i Izabele I od Kastilje, spojila se sa Kastiljom, čime se polako formira obris današnje Kraljevine Španije. Katalonci su i u to doba, kao i danas imali svoj jezik i autonomiju, ali pomeranjem trgovačkih puteva ka Atlantiku, Kastilja i Madrid su jačali, a Katalonci slabili.

To je za rezultat imalo gubitak autonomije 1714. nakon što je u sukobima za presto pobedila dinastija Burbon, protivnici Katalonije. Ukinute su sve političke, kulturne i sudske institucije, a Kataloncima, kao i ostatku države nametnut je španski jezik kao zvanični, prvi put u istoriji. Kao sećanje na pad Barsleone pod vlast Burbona 1714. Katalonija danas obeležava 11. septembar kao Nacionalni dan.

Buđenje nacionalizma i Frankova diktatura

Katalonija ekonomski jača u 19. veku, a sa ekonomskom snagom budi se i katalonski nacionalizam. Početkom 20. veka razvija se pokret za nacionalnu autonomiju, a tokom Druge španske republike (1931- 1939) Kataloniji uspeva da povrati deo izgubljenih prava, između ostalog katalonski jezik i delimičnu autonomiju 1932. godine.

Put ka nezavisnosti zaustavio je Španski građanski rat i dolazak na vlast brutalnog diktatora Franciska Franka.

Koliko god paradoksalno zvučalo, srećna okolnost po Kataloniju u to vreme, bila je to što je Franko zadržao centralistički način upravljanja koji je uspostavljen u vreme Burbona. Takav sistem išao je naruku tradicionalno bogatijim regionima, poput Madrida i Barselone, što je omogućilo Kataloniji da u trenutku kada gubi prava ne izgubi u potpunosti i status industrijski najrazvijenojeg dela Španije.

Ipak, Katalonija je svoju odanost Republici (na šta su Katalonci danas jako ponosni) platila ponovnim gubitkom autonomije, a katalonski jezik, kao i svi regionalni jezici, Franko je zakonom zabranio.

Obnova demokratije i novi talas nacionalizma

Smrt diktatora 1975. godine bila novi vetar u leđa katalonskom separatizmu. Nakon Frankove smrti Huan Karlos postao je kralj i šef države, a tri godine kasnije Španija je dobila novi ustav kojim je zemlja decentralizovana, a značajna ovlašćenja preneta su na regione.

Katalonija je dobila visok stepen političke autonomije, ali ne i dovoljan prema mišljenju aktuelnog političkog vođstva regiona.

Porez kao jabuka razdora

Tenzije, a kako su pokazivale ankete i broj građana koji podržavaju nezavisnost, ponovo su počele su da rastu 2008. godine u vreme svetske ekonomske krize. Nezaposlenost je rasla paralelno sa uverenjem Katalonaca da je Madrid kriv za krizu. Ulje na vatru dolila je činjenica da Katalonija, jedna od najbogatijih regiona Španije, plaća veći porez siromašnijim regionima nego što dobija novca od centralne vlade.

Suočeni s finansijskim kolapsom i društvenim nemirima 2012. godine, bivši predsednik Katalonije Artur Mas odobrio je kampanju za nezavisnost nakon što je Madrid odbio da dodeli više sredstava regionu ili da mu dati fiskalnu nezavisnost.

„Katalonija, sledeća evropska država“

Od 2008. godine, Katalonija sve glasnije traži nezavisnost.

Tokom 2009. i 2011. nezvanični referendumi održani su u stotinama katalonskih gradova kao jedna od mnogih akcija partija koje se bore za nezavisnost. Odziv je bio mali, ali je većina glasala za nezavisnost.

Velike demonstracije separatista održane su u Barseloni 2010. i 2012. pod sloganom „Katalonija, sledeća evropska država“. Takođe, tokom 2012. godine, desetine katalonskih gradova proglasile su se „Slobodnom katalonskom teritorijom“ navodeći da „špansko zakonodavstvo i propisi imaju efekta samo u Španiji, tako da će čekati nove zakone i regulative od katalonske vlade i Parlamenta Katalonije“.

Sledeće godine, katalonski parlament doneo je Deklaraciju o suverenitetu u kojoj se navodi da katalonski narod ima „karakter suverenog političkog i pravnog lica“. Nekoliko meseci kasnije Ustavni sud Španije suspendovao je Deklaraciju.

U novembru 2014. godine održan je „Proces učešća građana u političkoj budućnosti Katalonije“ nakon što je Ustavni sud Španije suspendovao referendum. Na pitanja „Da li želite da Katalonija postane država?“ i „Ukoliko želite, da li želite da Katalonija bude nezavisna?“, za opciju „da-da“ glasalo je 80,8% građana, prenosi Kurir.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.