Federacija BiH između izbora i pretnji bojkotom
BEOGRAD – U duboko podeljenoj Bosni i Hercegovini bosanskohercegovacki Hrvati ponovno pozivaju na promene izbornog zakona i prete mogućim bojkotom izbora u oktobru, pa mnogi strahuju da tu zemlju očekuje novo razdoblje nestabilnosti, piše agencija Frans pres (AFP), a prenosi hrvatski portal Index.
Autor teksta navodi da se u Mostaru, koji se smatra hrvatskim centrom u BiH, ispod sklada koji vlada na površini krije sve veće nezadovoljstvo tamošnjih Hrvata zbog izbornog sistema koji im uskraćuje mogućnost da biraju svoje čelnike u institucijama BiH.
Frans pres ocenjuje da se, nekoliko decenija nakon građanskog rata,
nemir među bosanskohercegovačkim Hrvatima događa u trenutku kad „secesionističke pretnje vođa bosanskohercegovačkih Srba raspiruju zabrinutosti da je BiH ponovno na ivici sukoba“.
„Ili ćemo rešiti problem mirnim razlazom, ili cemo kuću – državu – učiniti prijatnom za život svima“, rekao je za AFP 48-godišnji bivši hrvatski vojnik iz Mostara Petar Vidić.
Autor teksta opbjašnjava da je zemlja mirovnim sporazumom 1995. godine podeljena na dva dela, jedan kojim upravljaju Srbi i bošnjačko-hrvatsku federaciju u kojoj Bošnjaci čine gotovo 70 odsto od 2,2 miliona stanovnika.
Dodaje se da to Bošnjacima daje veliku brojčanu prednost na izborima i defakto kontrolu nad tim ko može biti izabran za predstavnika Hrvata u prededništvu BiH.
Navodi se da zbog toga hrvatski političari smatraju da Predsedništvo čine dvojica predstavnika Bošnjaka i jedan predstavnik Srba.
„Za mnoge Hrvate u BiH to nije trivijalno pitanje. Nakon dugogodišnjeg nezadovoljstva, mnogi od njih predlažu da se opšti ikuzbori u oktobru bojkotuju“, navodi autor teksta.
Podseća da su se hrvtaske stranke u februaru okupile na konferneciji kako bi pripremile plan za svoje naredne korake uz poziv na hitne reforme, ali bez najave opšteg bojkota izbora.
„Nisu ispunjeni formalni uslovi za organizaciju izbora dok se ne promeni izborni zakon, kako bi se osiguralo da sve tri etnicke grupe budu legitimno zastupljene“, rekao je lider HDZ-a BiH Dragan Čovic.
Dodaje se da je lija Cvitanović iz stranke HDZ 1990. još odlučniji. „Ako neko misli da može oduzeti hrvatskom narodu legitimitet, potisnuti ga, onda će morati za to da odgovara“, rekao je on novinarima.
U analizi se ocenjue da hrvatske stranke žele mehanizam koji bi im omogućio da biraju sopstvene predstavnike u Predsedništvu i gornjem domu parlamenta, čemu se žestoko protive vladajuće bošnjačke stranke.
Navodi se da sadašnji hrvatski predstavnik u Predsedništvu Željko Komšić, koga podržavaju Bošnjaci, takođe kritikuje tu ideju za koju kaže da bi bio „izborni zakon utemeljen na aparthejdu“.
Međutim, za mnoge bosanskohercegovačke Hrvate, piše autor analize, reforme su potrebne kako bi se sprečile dalje podele ili moguća secesija u već duboko podeljenoj zemlji.
„Da, svi bi trebalo da imamo jednaka prava. Zašto bi neko koga nisu izabrali Hrvati trebao da predstavlja Hrvate? To nije logično“, navodi Frans pres reči 78-godišnje penzionerke, Hrvatice Sime Pehar.
Istovremeno, u analizi se podseća da kritičari nedavnih zahteva za sprovođenje reformi izbornog zakonodavstva smatraju kako bi to samo služilo interesima političke elite u, kako tvrde, disfunkcionalnoj zemlji koja stagnira i nakon završetka rata.
„Ništa se neće promeniti za građane BiH s mogućim reformama izbornih pravila. To je još samo jedna priča da se ljudi zaokupe i da ne razmišljaju o konkretnim stvarima“, navode se reči analitičarke Ivane Marić za N1 televiziju.
„Mostar se i dalje diči lepotom svog poznatog mosta, koji su sagradile Osmanlije u 16. veku, a uništile hrvatske snage 1993. i obnovljenog 2004. godine. Ali, ljudi i dalje masovno beže iz grada, što je fenomen“, ocenjuje autor analize.
Podseća da su u međuvremenu pregovori o mogućim reformama koje podržava Zapad zastali, raspirujući bojazni od bojkota, novih nemira i mogućeg pokušaja raspuštanja Federacije BiH.
„Uveren sam da će se kriza nastaviti, ako se izborni zakon ne promeni. To je loše za celu BiH i njenu evroatlantsku budućnost i odraziće se nažalost na ljude“, ocenio je analitičar Zoran Krešić, navodi Frans pres.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.