Predsednik Francuske, Emanuel Makron (Emmanuel Macron), održao je danas govor u Hagu „O budućnosti Evrope“, ali su ga na početku prekinuli demonstranti u sali.
Demonstranti su u Institutu Neksus gde je govorio Makron, razvili transparente sa natpisima na engleskom: „Gde je francuska demokratija?“, „Klimatska konvencija se ne poštuje“ i „Predsednik nasilja i licemerja“, prenela je agencija AFP.
„Imate milione demonstranata na ulicama“, uzviknuo je demonstrant povodom protesta u Francuskoj zbog reforme penzionog sistema koja predviđa odlazak u penziju sa 64 umesto sa 62 godine.
Kada se sala smirila, Makron je ocenio da bi Francuzi trebalo da se manje ljute na njega, jer se u mnogim drugim zemljama kasnije ide u penziju nego što je predloženo francuskom reformom.
Makron je pre čitanja govora na engleskom, rekao i da je „veoma važno imati društvenu debatu. Mogu da odgovorim na sva pitanja o čemu razgovaramo u Francuskoj. To je demokratija, gde možete da demonstrirate i vidite takvu vrstu akcije“, ali je ukazao da se demokratija dovodi u opasnost kada neko kaže sebi da se ne slaže sa zakonom ili sa izabranim zvaničnicima i odluči da radi šta hoće.
Makron je u govoru „O budućnosti Evope“ izložio svoju viziju „budućnosti evropskog suvereniteta“, rekavši da ona treba da se zasniva na pet „stubova“: konkurentnost, industrijska politika, protekcionizam, reciprocitet i saradnja, preenela je agencija AP.
Rat Rusije u Ukrajini, rekao je on, „otvorio je verovatno jedno od najopasnijih vremena za Evropsku uniju. Rečeno je da će naša unija jačati kroz krizu, ali nikada se nismo suočili sa takvom pretnjom“, rekao je Makron.
I pandemija COVID-19 i rat „veliki su akceleratori evropskog suvereniteta“, ocenio je on.
„Možemo da uspostavimo novu ekonomsku doktrinu koja će nam omogućiti da pomirimo otvaranje novih radnih mesta, finansiranje našeg socijalnog modela, suočavanje sa klimatskim promenama i da budemo suvereniji i sami odlučujemo“, rekao je on i ukazao: „Ovo je kritično važno u ovom periodu kada imamo rat, a naša ekonomija pretvorena u oružje“.
Makron je tokom vikenda izazvao pitanja u svetu svojim komentarima o Tajvanu posle posete Kini, u vezi s čim je rekao da bi „najgore bilo pomisliti da mi Evropljani moramo da postanemo sledbenici te teme i da se ugledamo na agendu SAD i kinesku preteranu reakciju“.
Ta i druge izjave iz intervju su pokrenule pitanja da li su Makronovi stavovi u skladu sa stavvima Evropske unije i da li ona može da postane „treća supersila“ za koju Makron kaže da se nada da će je izgraditi u roku od „nekoliko godina“.
Makronova dvodnevna poseta Amsterdamu i Hagu prva je zvanična poseta francuskog lidera od Žaka Širaka pre 23 godine i naglašava bliske veze između Holandije i Francuske i dvojice lidera.
Po dolasku u Amsterdam, Makronu je holandski kralj Vilem-Aleksandr priredio ceremonijalni doček ispred svoje palate.
Potom, a pre no što je Makron položio venac na Nacionalni spomenik u blizini palate, mala grupa ljudi koji protestuju protiv Makronove penzione reforme, podigla je transparent na kojem je na francuskom pisalo: „Nećemo pod batinama u penziju“.
Uveče se Makron i njegova supruga Brižit vraćaju u Amsterdam na banket koji će prirediti kralj.
U sredu, Makronov itinerar uključuje posetu naučnom parku u Amsterdamu, razgovor s premijerom Markom Ruteom i gledanje razgledanje „blokbaster“ izložbe slika holandskog majstora Johanesa Vermera u Rijksmuseumu.
Makron je u Holandiji sa suprugom Brižit (Brigitte) i sedam ministara, među kojima je šefica diplomatije Katrin Kolona (Catherine Colonna).
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com