U trendu

Himnu, novčanice, poštanske marke, zastave: Šta će sve Britanci morati da promene

Posle rekordne vladavine od sedam decenija kraljice Elizabete Druge, njeno ime, slike i ikonografija u tkivu nacionalnog života u Velikoj Britaniji i širom Komonvelta će ostati jako dugo. Gardijan donosi tekst šta će sve morati da se promeni posle smrti kraljice.

Kada je Džordž Šesti umro u snu u Sandringemu u ranim satima 6. februara 1952, njegova najstarija ćerka, princeza Elizabeta, koja je tada bila u poseti Keniji sa svojim mužem, odmah je postala kraljica Elizabeta Druga.

„Isti simultani proces će se odigrati nakon smrti kraljice Elizabete i preuzimanja prestola od strane kralja Čarlsa Trećeg“, saopštio je parlamentu Robert Blekbern, profesor ustavnog prava na Kraljevskom koledžu u Londonu.

Međutim, nakon kraljičine rekordne vladavine, uklanjanje njenog imena, slika i ikonografije iz tkiva nacionalnog života u Velikoj Britaniji i širom Komonvelta će trajati mnogo duže. Ovo su neke od stvari koje će morati da se promene:

Zastave

Od zastava koje se vijore ispred policijskih stanica širom Velike Britanije do standarda koji se koriste na pomorskom brodu kada je general na njemu, hiljade zastava ukrašenih monogramom Elizabete Druge – EIIR – moraće da se zamene.

Vojne jedinice na svojim zastavama nose „kraljičine boje“, od kojih su mnoge prošarane zlatom izvezenim monogramom EIIR; zastave vatrogasne službe takođe imaju njene inicijale, kao i zemlje u kojima je kraljica i dalje šef države, uključujući Australiju, Kanadu i Novi Zeland. Ove zemlje imaju „E zastave“, kako ih nazivaju stručnjaci – kraljičine zastave koje se koriste kada je ona u poseti.

Moguće je da bi se kraljevski standard – zastava koja se vijori gde god je monarh u rezidenciji – takođe mogla da bude promenjena. Verzija koju je koristila kraljica je zastava podeljena na četiri dela na kojoj jedna četvrtina ima simbol koji predstavlja Škotsku (lav), jedan Irsku (harfa) i dve četvrtine koje predstavljaju Englesku (tri lava), ali nema simbola za Vels jer je zastava ustanovljena mnogo pre nego što je Vels dobio sopstvenu nacionalnu zastavu, priznatu 1959. godine. Sledeći monarh bi mogao da na zastavu stavi i velški element.

Novčanice i kovanice

U opticaju se nalaze novčanice sa kraljičinim likom ukupne vrednosti 80 milijardi funti. Njihova zamena alternativama sa glavom novog monarha verovatno će trajati najmanje dve godine. Kada su izdate najnovije sintetičke novčanice od 50 funti, proces povlačenja iz opticaja i zamene je Banci Engleske trajao 16 meseci.

Kada je kraljica stupila na tron 1952. godine, lik monarha nije bio prikazivan na novčanicama. To se promenilo 1960. godine kada je lice Elizabete Druge počelo da se pojavljuje na novčanicama od jedne funte. Slika novog monarha bila bi dogovorena sa Bakingemskom palatom.

Kraljičin lik se takođe nalazi na novčanicama od 20 dolara u Kanadi, na kovanicama na Novom Zelandu i na svim kovanicama i novčanicama koje izdaje Centralna banka Istočnih Kariba, kao i drugi delovi Komonvelta. Dizajn kovanica će se menjati mnogo sporije, piše Gardijan, a prenosi RTS.

Nacionalna himna

Jedna od najjasnijih promena, u teoriji, biće zamena reči državne himne sa „Bože, čuvaj našu milostivu kraljicu“ u „Bože, čuvaj našeg milostivog kralja“ – iako će verovatno trebati vreme pre nego što veliki broj ljudi sa sigurnošću otpeva novu verziju. Himna je u upotrebi od 1745. godine kada je rana verzija glasila: „Bože čuvaj velikog Džordža, našeg kralja, Živeo naš plemeniti kralj, Bože čuvaj kralja“.

Molitve

Kraljica je bila „braniteljka vere i vrhovni poglavar“ Engleske crkve, a molitve joj se nalaze u Knjizi zajedničkih molitava, koja datira iz 1662. godine. Očekuje se da će i one biti izmenjene kako bi postali molitve za novog monarha. Ovo se mora uraditi zakonom ili kraljevskim nalogom i što je poslednji put je urađeno pošto je umrla kraljica majka.

Sveštenici takođe mogu da izmene molitvu za privremenu upotrebu, što znači da se molitve za monarha koje se obično izgovaraju na nedeljnim službama i večernjoj službi brzo mogu prilagoditi novom braniocu vere.

U službama svetog pričešća sadržanim u zajedničkom bogosluženju, postoji „sabor“ za suverena koji traži od Boga da „vlada srcem tvoje izabrane sluškinje Elizabete, naše kraljice i poglavara, da ona iznad svega traži tvoju čast i slavu“. Ove reči može da promeni Generalni sinod.

Kraljevsko oružje

Poznati kraljevski grb, koji prikazuje lava i jednoroga uz štit, široko se koristi u vladinim prostorijama i na kancelarijskom inventaru. Svaka promena bi iziskivala velika sredstva, ali možda neće biti neophodna. Moraće da se promeni ukoliko novi monarh odluči da predstavi i Vels na štitu ili u skladu sa bilo kakvom promenom kraljevskog standarda.

Kraljevske garancije

Od kompanije „Angostura bitters“ sa Trinidada i Tobaga do kovača iz Saseksa Zaka ​​Trelivinga, kraljičine garancije trenutno važe za više od 600 preduzeća koja imaju istoriju snabdevanja kraljevskog domaćinstva. Brendovi koji uživaju pravo na upotrebu kraljičinog grba na svojim marketinškim materijalima uključuju „Stenvej“ klavire, „Džordans“ pahuljice, „Gordons“ džin i „Svarovski“ kristale, kao i vodoinstalateri, proizvođači ograda, inženjeri zvuka, makaze za živu ogradu i mlinovi za brašno.

Nakon smrti kraljice, oni će izgubiti svoj status, osim ako im njen naslednik ili drugi član kraljevske porodice ne izda nove garancije – ili novi princ od Velsa. Ovo se možda neće dogoditi brzo. Kada je princ Filip umro, vlasnici njegovih kraljevskih garancija dobili su dve godine grejs perioda. Novi monarh bi mogao da odluči da prilagodi kriterijume koje treba ispuniti kako bi postao nosilac kraljevskog naloga, na primer tako što će staviti naglasak na održivost.

Poštanski sandučići i marke

Malo je verovatno da će poštanski sandučići Kraljevske pošte sa kraljevskim monogramom kraljice Elizabete, ER, biti uklonjeni. Neki sa GR monogramom kralja Džordža Šestog ostali su u upotrebi do danas, 70 godina kasnije. Pošta će, međutim, promeniti marke, a koristiće se profilna slika novog monarha.

Zakletve vernosti

Poslanicima nije dozvoljeno da sede u Donjem domu, govore u debatama, glasaju ili primaju platu ako se ne zakunu na vernost kruni. Od 1952. godine, formulacija je glasila: „Ja (ime člana) se zaklinjem svemogućim Bogom da ću biti veran i potpuno odan Njenom veličanstvu kraljici Elizabeti, njenim naslednicima i potomcima, u skladu sa zakonom. Tako mi Bog pomogao“.

Poslanici će morati da polože novu zakletvu njenom nasledniku. Od novih britanskih državljana se takođe traži da se zakunu da će „biti verni Njenom veličanstvu kraljici Elizabeti Drugoj, njenim naslednicima i potomcima“, a Ministarstvo unutrašnjih poslova će to verovatno promeniti. Skauti se takođe obavezuju da će „vršiti svoju dužnost prema kraljici“, dok se novi pripadnici oružanih snaga zaklinju da će „biti verni i odani Njenom veličanstvu kraljici Elizabeti Drugoj, njenim naslednicima i potomcima“.

Komonvelt

Kraljičina smrt će svakako izazvati političke turbulencije u pojedinim članicama britanske kraljevine Komonvelta, od kojih 14 zemalja priznaje monarha kao svog šefa države. U mnogim slučajevima njihovi ustavi navode da je kraljica, konkretno, šef države. U ovim zemljama, moraće da se unese izmena u ustav kako bi se odnosili na njenog naslednika.

U zemljama kao što su Jamajka, gde postoji snažan republikanski pokret, i Belize, ove ustavne promene će takođe zahtevati referendum, smatraju stručnjaci Komonvelta. Postoje strahovanja da će ova promena novom monarhu doneti političke izazove, koji bi se, pošto je Barbados postao republika 2021. godine, mogao suočiti sa gubitkom još jednog istaknutog dela Karipskog komonvelta.

Debata će se takođe verovatno pojaviti u zemljama kao što su Papua Nova Gvineja, Solomonska Ostrva, Tuvalu, Antigva i Barbuda, Bahami, Grenada, Sveti Kits i Nevis, Sveta Lucija i Sveti Vinsent i Grenadini o tome da li bi novi monarh mogao zakonito da imenuje generalnog guvernera, ako ustav relevantne zemlje nije promenjen tako da se odnosi na kralja, i nastavlja da se odnosi na kraljicu kao šefa države.

Kraljičino ime je takođe uneto u bezbroj drugih zakona koji će zahtevati prepravku, što neće biti ni jednostavan, a ni jeftin proces, posebno za manje zemlje koje nemaju sopstveno zakonodavstvo.

Među ustavnim monarhijama, Australija, Kanada i Novi Zeland imaju mere tako da novi monarh automatski postaje šef države.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pogledaj komentare (2)