Istoričari: Nepodnošljiva lakoća distorzije genocida u HR

ZAGREB – Istoričar Lovro Kralj, doktorand na Centralnom evropskom univerzitetu u Budimpešti/Beču, i njegov kolega Emil Kjerte, doktorand sa Univerziteta Klark u SAD, reagovali su na tekst iz „DŽeruzalem posta“ Davida Goldmana, u kojem se, između ostalog, tvrdi da je broj žrtava u ustaškom logoru Jasenovac bio između 2.500 i 4.500, i da Srbija nema dokaze da ih je bilo više.

U tekstu „Ovo sramotno ismevanje holokausta mora odmah da prestane“ Goldman ismeva i omalovažava hrvatskog istoričara Ivu Goldštajna, koji je odmah odgovorio u tekstu pod nazivom „Kolaž laži“ objavljenom na portalu „Džeruzalem posta“, koji se kasnije izvinio zbog teksta.

Kralj i Kjerte kažu da „Hrvatska ima jedan od najvećih problema sa istorijskim revionizmom u EU i to nije novost“, objavljeno je na sajtu faktograf.hr.

„Međutim, događaji u posljednjih nekoliko dana otkrivaju da se distorzija holokausta i genocida protiv Srba ne nalazi isključivo na periferiji medijske i akademske zajednice, već se ubrzano širi ‘mejnstrimom'“.

Oni podsećaju da se tekst od 15. avgusta ubrzo proširio medijskim prostorom, pa su ga preneli brojni hrvatski i mediji iz BiH.

„Čak su i saborski zastupnici poput Marka Milanovića Litre, predstavnika Hrvatskih suverenista, iskoristili članak kako bi utvrdili da ‘DŽeruzalem post’ raskrinkava sve laži i obmane srpsko-jugoslovenskog medijskog prvoborca i modernog heroja jugonostalgičarskih udruženja i političkih istomišljenika, Ive Goldštajna. I viši naučni saradnik s Hrvatskog instituta za istoriju, Mario Jareb, pozdravio je tekst jer ‘otvara mogućnost treznog i na izvorima utemeljenog istraživanja jasenovačke problematike'“, kaže se u tekstu dvojice istoričara.

Oni navode da, kada bi se radilo o ozbiljnom članku koji problematizuje „ismejavanje Holokausta“, kao što naslov implicira, tada bi se angažman medija, političke i akademske scene mogao pozdraviti.

„Međutim, ovaj slučaj biće upisan kao jedna od najmračnijih stranica hrvatske uređivačke i novinarske politike u području politike sećanja i suočavanja s prošlošću holokausta i genocida u NDH“, kaže se u tekstu.

Istoričaru ocenjuju da se radi o teškom neuspehu urednika i novinara da verifikuju kredibilitet autora i sadržaj teksta koji se plasira u javnost.

„Autor članka, ‘Dejvid Goldman’, predstavljen je čitaocima ‘DŽeruzalem posta’ kao ‘australijski pisac, slobodni novinar i direktor stranice thegoldmanreport.org’. ‘Goldmanova’ stranica uopšte nije dostupna javnosti i nismo joj mogli pristupiti poslednjih dana. Ime vlasnika domena je skriveno, dok je adresa registrovana u Torontu. Fejsbuk i Tviter profil na ‘Goldmanovo’ ime napravljeni su prvi put 4. maja 2020. godine. Zaposleni u Muzeju žrtava genocida upozoravaju da postoje indicije da je ‘Goldman’ verovatno dobro osmišljeni, ali i izmišljeni, digitalni identitet, u svrhu plasiranja negativnog revizionizma i distorzije holokausta. U svakom slučaju, ‘Goldman’ nema nikakvih stručnih referenci u području istorije Holokausta i genocida u NDH“, navode autori.

Kralj i Kjerte dodaju da su „DŽeruzalem post“, kao i drugi mediji koji su preneli vest, dozvolili da u medijskom prostoru „Dejvid Goldman“ teško kritikuje Goldštajna, optužuje ga za „antisemitizam i samo-mržnju“.

„Svoj napad na Goldštajna, ‘Goldman’ konstruiše oko rečenice koju je ovaj navodno izrekao u emisiji ‘Neđeljom u 2’, 2018. godine. U citiranoj rečenici, ‘Goldman’ navodi da je Goldštajn rekao da je ‘u aprilu 1945, Hitler avionskim putem poslao specijalne strojeve u Jasenovac. Te mašine koristile su se za uništenje kostiju koje su preostale“, navode Kralj i Kjerte.

Međutim, naglašavaju autori, Goldštajn je pogrešno citiran i niko iz „DŽeruzalem posta“, ali ni iz drugih medija koji su preneli vest, nije proverio da li se radi li se o ispravnom citatu, dodavši precizno da Goldštajn nigde ne spominje „letenje“, „avione“, „Hitlera“, niti „specijalne“ drobilice kao što mu „Goldman“ ubacuje.

„‘Goldman’ insistira da u Jasenovcu nije stradalo više od ‘nekoliko hiljada ljudi’, pa temelji svoj zaključak na tome da ne postoje forenzički dokazi, u smislu posmrtnih ostataka žrtava koji bi opravdali službeni poimenični popis Jasenovačkog spomen područja prema kojem je u logoru stradalo barem 83.145 osoba“, objašnjavaju autori.

Oni ističu da ključni argument na koji se oslanja ‘Goldman’, ali i mnogi drugi hrvatski revizionisti, negacionisti i distorzionisti, jeste pitanje materijalnih ostataka žrtava stradalih u jasenovačkom logoru.

„Često ignoriraju činjenicu da postoji čitav niz dokaza da su ustaše pred kraj rata, kao i sami nacisti, poduzeli čitav niz radnji kako bi izbrisali tragove svojih zločina počinjenih tokom Drugog svetskog rata“, kažu Kralj i Kjerte.“

Oni navode, između ostalog da, prema preživelom jasenovačkom logorašu, Jakovu Finciju, zatvorenici su „iskopali kosti onih leševa, koji su preko Save bile zakopani od 1941. pa dalje, pa su ih palili na lomači. U tome nas je potkrepljivala činjenica što su ustaše tih dana prebacivali preko Save bačve benzina i nafte, te veće količine uglja, kao i činjenica, što smo po dimu, kada bi vetar dunuo k nama, preko Save osećali miris izgorelih kostiju.“

„Goldmanova“ tvrdnja da je Jasenovac „problematičan logor“ čija integracija u istoriju holokausta „dozvoljava kontaminaciju istorije holokausta“ nije samo napad na Ivu Goldštajna, već na čitavu naučnu, odnosno istoriografsku zajednicu koja se bavi istorijom Jasenovca, holokausta i genocida na području NDH, navodi se u tekstu Kralja i Kjerte.

Brza reakcija Dejana Ristića, direktora Muzeja žrtava genocida, čiji je odgovor ‘Goldmanu’ objavljen u „DŽeruzalem postu“, rezultirala je uklanjanjem ‘Goldmanovog’ članka, objašnjavaju autori.

„Slučaj ‘Goldman’ zato ukazuje na višeslojni problem u prevenciji širenja negacionizma i distorzije holokausta i genocida u Republici Hrvatskoj. Potkopavanjem istorije Jasenovca nastoji da se dovede u pitanje čitava genocidna politika ustaškog režima. Fokus na reviziju Jasenovca ukazuje na problem politike sećanja na holokaust i genocid protiv Srba u NDH, a to je manjak komemorativnih praksi usmeren na druga mesta stradanja diljem NDH. Činjenica je da je manje od polovice svih jevrejskih žrtava u NDH ubijeno u Jasenovcu; ostali su ubijeni na brojnim drugim stratištima koja često ostaju zaboravljena u javnosti“, naglašavaju autori.

Doktorandi dodaju da je „gotovo stotinu hiljada Srba ubijeno širom NDH pre nego što je Jasenovac profunkcionisao kao logor smrti“.

„Isključivi fokus na Jasenovac kao mesto stradanja dopušta revizionistima fokus na jedno mesto u nadi da će kreiranjem dezinformacija o logoru dovesti u pitanje sve zločine u NDH“.

Oni podsećaju da Hrvatska, na čijoj je teritoriji uspostavljen jedan od samo tri potpuno fašističkih režima u evropskoj istoriji, nema ni jedan istraživački ili edukacijski centar posvećen istoriji fašizma.

„Isto tako ne postoji nijedan sličan centar ili katedra posvećena istoriji holokausta i genocida, iako je uz Rumuniju i Nemačku, NDH jedina zemlja u Europi koja je autonomno pokrenula ubijanje vlastitih jevrejskih građana na svojoj teritoriji“, navodi se.

Argumenti da Hrvatskoj nije potrebna dodatna infrastruktura za istraživanje i edukaciju o fašizmu, holokaustu i genocidu, jer se može obraditi kroz postojeće institute i programe, promašena je, ocenjuju autori.

„Na sedam odseka za istoriju u Hrvatskoj, nijedan ne sprovodi sistemsko i kontinuirano obrazovanje o studijama holokausta, genocida i fašizma kao posebnim temama. Prema dostupnim informacijama, poslednji doktorat o holokaustu u NDH na hrvatskom univerzitetu (u Zagrebu) objavljen je pre 15 godina“, ukazuju autori.

Istoričari, koji se bave istorijom fašizma i Jasenovca, zaključuju da u Hrvatskoj ne postoji sistem za istraživanje i edukaciju o istoriji fašizma, holokausta i genocida, a posledično nema ni organizovanog sistema za borbu protiv revizionizma i distorzije.

„Dokle god je tako, nepodnošljiva lakoća širenja lažnih vesti nastaviće se. Stoga ne treba da nas čudi da je slučaj ‘Goldman’ tek početak invazije revizionizma i distorzije u politički i medijski ‘mejnstrim'“, zaključuju Kralj i Kjerte.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.