Liderka Hongkonga objavila formalno povlačenje zakona

HONGKONG – Liderka Hongkonga Keri Lam objavila je danas javno da će vlada formalno povući zakon o izručenju Kini, koji je izazvao tromesečne proteste u gradu pod kineskom vlašću, prenosi Rojters.

Lam je ovo objavila nakon sastanka sa poslanicima iz Pekinga, delegacije Hong Konga u Nacionalnom narodnom kongresu i članovima narodne kineske političke konsultativne konferencije, prenelo je nekoliko kineskih medija.

Protesti koji su trajali od juna organizovani su zbog toga što su mnogi stanovnici Hongkonga videli sve veću eroziju sloboda koje su im obećane 1997, kada je Kina pod vođstvom Komunističke partije preuzela tu teritoriju, koja je nekada bila britanska kolonija, piše AP.

Te sumnje su podstakle proteste, koji su izgrađeni na prethodnom opozicionom pokretu, koji je paralisao veći deo grada tokom sedam nedelja 2014. godine.

Taj pokret je na kraju izbledeo, a njegovi čelnici su u zatvoru zbog optužbi za uznemiravanje javnosti.

Centralna vlada u Pekingu okarakterisala je trenutni protestni pokret kao nešto što se približava „terorizmu“ i predstavlja „egzistencijalnu pretnju“ lokalnom stanovništvu.
Liderka Hongkonga Keri Lem izjavila je tada da su nestabilnost, haos i nasilje doveli grad na „put bez povratka“.

Demonstranti nisu pokazivali znake da će odustati od svoje kampanje da bi prisilili Leminu administraciju da odgovori na njihove zahteve, ukljucujući to da ona podnese ostavku i u potpunosti ukine predloženi zakon prema kojem bi neki osumnjičeni mogli da budu poslati u kontinentalnu Kinu, gde bi, kriticari kažu, mogli biti suočeni sa mučenjem i nepravičnim ili političkim suđenjima, ističe AP.

Hongkong je bio britanska kolonija više od 150 godina, jedan njegov deo, hongkongško ostrvo, pripojen je Velikoj Britaniji posle rata iz 1842. godine, piše BBC.

Kasnije, Kina je iznajmila ostatak Hongkonga – Nove teritorije – Britancima na 99 godina.

Postao je prometna trgovacka luka, a njegova privreda procvetala je 50-tih, kada je postao fabričko čvorište.

Ranih 80-tih, kako je polako isticao rok za 99-ogodišnji najam, Velika Britanija i Kina zapoceli su pregovore o budućnosti Hong Konga, komunistička vlada u Kini smatrala je da čitav Hongkong treba vratiti.

Dve strane postigle su sporazum 1984. godine prema kom će se Hongkong vratiti Kini 1997. godine, pod nacelom „jedna zemlja, dva sistema“.

To je značilo da će, iako će postati deo jedinstvene zemlje sa Kinom, Hongkong u narednih 50 godina uživati „visoki stepen autonomije, sem u spoljnim poslovima i odbrani“.

Kao posledica toga, Hongkong ima vlastiti pravni sistem i granice, a prava, uključujući slobodu okupljanja i slobodu govora, ostaju zaštićena, navodi BBC.

Lidera Hongkonga, izvršnog rukovodioca, trenutno bira odbor od 1.200 clanova – uglavnom pro-pekinško telo.

Glasači iz Hongkonga ne biraju direktno svih 70 članova u zakonodavno telo teritorije, Zakonodavni savet.

Većinu mesta koja se ne biraju direktno zauzimaju pro-pekinški poslanici.

Neki izabrani članovi su čak bili smenjeni nakon što je Peking doneo kontroverznu sudsku odluku koja ih je prakticno diskvalifikovala.

Mini-ustav Hongkonga po imenu Osnovni zakon tvrdi da bi na kraju i lider i Ustavni savet trebalo da budu izabrani na demokratskiji način, ali ne postoji konsenzus oko toga kako to treba da izgleda.

Kineska vlada je 2014. godine saopštila da će omogućiti glasačima da izaberu vlastite lidere za spiska koji odobrava pro-pekinški odbor, ali su kritičari to prozvali „lažnom demokratijom“ i nije izglasano u hongkongški zakon.

Za 28 godina, 2047. godine, ističe Osnovni zakon, a nije najjasnije šta će se desiti sa autonomijom Hongkonga nakon toga, piše BBC.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike