Može li se u Francuskoj ponoviti Bregzit?

Ako se veruje izbornim anketama, dve su stvari sigurne u vezi sa francuskim predsedničkim izborima. Prva je da je nemoguće predvideti ko će od četvoro kandidata ući drugi krug, a druga da Marin Le Pen sigurno neće postati predsednica države.

Nezavisni kandidat Emanuel Makron i čelnica krajnje desnice Le Pen po anketama su u mrtvoj trci za pobjedu u prvom krugu sa otprilike od 22 do 23 posto podrške, ali ih u stopu slede konzervativac Fransoa Filon i krajnji levičar Žan-Luk Melenšon sa dvadesetak posto.

Ko će od njih u drugi krug, nemoguće je znati, ali ako među njima bude Le Pen, uverljivo će izgubiti od sve trojice mogućih protivkandidata, pokazuju ankete. Suprotno, Makron je drugom krugu favorit protiv bilo koga. Rezultati ispitivanja javnog mnenja trebali bi da umire sve one koje zabrinjava krajnje desna, protivimigraciona i protivevropska politika Marin Le Pen i njene Nacionalne fronte.

Rezultati prošlogodišnjeg britanskog referenduma i američkih predsedničkih izbora pokazali su se, međutim, suprotnim od rezultata predizbornih anketa. Može li se u Francuskoj dogoditi slično iznenađenje?

Francuski politički analitičar Serž Galam misli da može. Nedavno je u razgovoru za Le Figaro rekao da je pobeda Le Pen „vrlo moguća“. Čak i ako ankete tačno ukazuju na minimalne izglede Le Pen u srazmeru sa bilo kojim izazivačem u drugom krugu, veliki odaziv birača može okrenuti izbore u njenom smeru, kaže Galam.

Njegov kolega Eduard Lekerf oko toga je mnogo skeptičniji. Dobra stvar u vezi sa Trampom i Bregzitom, kaže on, leži u tome što sada svi govore „budite oprezni, to su samo ankete“. On priznaje da pobeda Le Pen „nije isključena“, ali naglašava da je „malo verovatna“. To obrazlaže činjenicom da Nacionalna frona u svojoj istoriji nikada nije dobila više od devet miliona glasova od ukupno 47 miliona francuskih birača. To znači, objasnio je, da bi Le Pen morala da pridobije mnogo novih birača ili ih barem uoči drugog kruga uveri da njena moguća pobeda ne donosi nikakvu opasnost, što bi dovelo do toga da apstiniraju umesto da izađu na birališta i glasaju protiv nje.

Verovatna taktika Marin Le Pen u drugom krugu biće pokušaj da debatu odvede podalje od klasičnih podela levo-desno i usmeri je prema centru, oko „Evrope i sisitema“, pretpostavlja Lekerf. Time bi se njena biračka baza sa pretpostavljenih devet miliona birača mogla podići na 15 miliona, onoliko koliko ih je glasalo protiv nacrta evropskog ustava na referendumu 2005. godine. Takva kampanja bi suprotstavila one koji su za „francusku budućnost u Evropi i za globalizaciju koja donosi korist“ sa onima s obe strane političkog spektra koji smatraju da trebaju da se zaštite „društvenim, ekonomskim i kulturnim zatvaranjem Fraancuske“, objašnjava Lekerf i naglašava da je scenario sličan Trampovoj ili evroskeptičnoj kampanji u Britaniji. To je jedini način da Le Pen „probije“ dosadašnje glasove za Nacionalnu frontu, naglašava.

Ali čak niti to joj možda ne bi bilo dovoljno protiv Markona, jer mladi bivši ministar ekonomije ima snažno protivoružje – optimizam.

„U Francuskoj su predsedničke kampanje onaj trenutak kada ljudi tipično žele novu nadu. Baš svaki put“, rekao je Lekerf, a prenose mediji.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.