Na medjunarodnoj konferenciji o Libanu obećano 370 miliona dolara pomoći
Na medjunarodnoj konferenciji o Libanu prikupljeno je danas oko 370 miliona dolara za humanitarne potrebe, godinu dana posle razorne eksplozije u bejrutskoj luci, saopštila je Francuska, bivša kolonijalna vlast u toj zemlji.
Taj novac bi trebalo da se obezbedi u narednih 12 meseci, preneo je AP.
Medjunarodna zajednica predvodjena predsednikom SAD Džozefom Bajdenom i Francuske Emanuelom Makronom pozvala je libanske lidere da izvedu zemlju iz najgore ekonomske krize u istoriji.
„Nikakva pomoć neće biti dovoljna ako se libanski političari ne posvete teškom ali nephodnom radu na reformisanju ekonomije i borbi protiv korupcije“, upozorio je predsednik SAD, obećavši novu pomoć od gotovo 100 miliona dolara na toj trećoj „Medjunarodnoj konferenciji za podršku libanskom narodu“.
Njegov francuski kolega Makron, koji je predsedavao video konferencijom, kritikovao je nepravednu disfunkciju libanske političke klase.
Liban nema funkcionalnu vladu od eksplozije, u kojoj je poginulo više od 200 ljudi i razoreni čitavi kvartovi glavnog grada, 4. avgusta 2020. godine, navodi Frans pres.
Libanski lideri nisu do sada odgovarali na medjunarodne pritiske da nadju kompromis kako bi izveli zemlju iz krize.
Medjunarodna zajednica je uslovila pomoć od 11 milijardi dolara, neophodnu za ekonomski oporavak zemlje, osnivanjem vlade i primenom reformi.
U medjuvremenu je ova nova konferencija omogućila pomoć za potrebe u oblasti obrazovanja, zdravstva, vodosnabdevanja i za potrebe u hrani, navedno je u saopštenju za štampu.
Francuska, osim gotovo 100 miliona evra pomoći, šalje i 500.000 doza vakcina protiv kovida-19, a nemački minstar spoljnih poslova obećao je 40 miliona evra, uključujući pomoć sirijskim izbeglicama. EU je najavila 5,5 miliona evra za borbu protiv pandemije.
Hiljade Libanaca, medju njima porodice žrtava, danas su u žalosti i gnevu obeležili minutom ćutanja i molitvama godišnjicu eksplozije.
Grupa demonstranata sukobila se nedaleko od njih sa pripadnicima bezbednosnih snaga, kraj zgrade parlamenta koji optužuju da blokira istragu o eksploziji i odbija da ukine imunitet visokim zvničnicima osumnjičenim za nemar koji je doveo do eksplozije.
Godinu dana posle eksplozije još nema odgovora ko je naredio isporuku gotovo 3.000 tona amonijum nitrata u bejrutsku luku i zašto su zvaničnici ignorisali upozorenja da loše uskladištene visoko eksplozivne hemikalije predstavljaju opasnost.
Nekoliko hiljada ljudi protestovalo je u raznim delovima Bejruta uzvikujući parole protiv političke klase koju krive za eksploziju, korupciju i loše upravljanje.
Porodice žrtava nosile su fotografije svojih voljenih, održali su komemoraciju i molili se u luci gde još stoje ruševine gigantskih silosa. Ime svako poginule osobe je pročitano.
U Libanu je danas bio dan žalosti i zastave su bile spuštene na pola koplja u vladinim institucijama i ambasadama.
Eksplozija, uz ekonomsku krizu, politički zastoj i rastuće siromaštvo, predstavlja najozbiljniju pretnju stabilnosti te male zemlje od gradjanskog rata od 1975. do 1990. godine.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.