Odnosi nisu dobri, samo direktni razgovori resavaju probleme

SAVUDRIJA – Bivši predsednik Hrvatske Ivo Josipović ocenjuje da odnosi Srbije i Hrvatske nisu dobri i da je u njima poslednjim godinama učinjen je korak nazad, te smatra da samo razgovorom, direktnim, a ne preko senzacionalističkih medija, mogu da se unaprede odnosi dve zemlje,ali i u celom regionu.

„Potrebno je više otvorenih razgovora, ne preko senzacionalističkih medija, već za stolom, između vodećih ljudi, političara, javnih funkcionera i to je jedino što može doneti poboljšanje odnosa“, rekao je Josipović u intervjuu za Tanjug u Istri, gde je učestvovao na skupu „Strateški ekonomski razgovori“

Kako podseća bio je učesnik odnosa dve zemlje od 2010. do 2015. godine i smatra da je u tom vremenu ozbiljno podignut kvalitet tih odnosa da je bilo određenih pomaka.

„Nažalost, čini mi se da je sada učinjen ozbiljan korak nazad, ali, na kraju krajeva, to je uvek i do unutrašnjih pitanja”, rekao je Josipović.

Na pitanje šta učiniti da se poboljšaju odnosi Srbije i Hrvatske, odgovara da treba više razgovarati i raditi na projektima koji donose dobrobit i jednoj i drugoj strani, uz više ekonomske i kulture saradnje.

Podseća da Srbija i Hrvatska imaju mnogo toga zajedničkog, kao i teške trenutke istorije iza sebe, ali je potpuno jasno da je sudbina obe zemlje EU.

Hrvatska je sad unutra, bile je brža, a na Srbiji je da provede reforme i reši nabolnija pitanja, pre svega odnos prema Kosovu, rekao je Josipović, za vreme čijeg mandata je Hrvatska, pre tačno 10 godina, 2013, postala članica EU.

Josipović verujei i da će proces pristupanja Zapadnog Balkana, koji je zastao, biti nastavljen.

„Ne verujuem u teoriju štapa i šargarepe, jer to nikad nije ništa rešilo. Treba jačati svest o tome da evropska budućnost svakoj zemlji donosi benefite i dobre okolnosti”, kaže bivši sef hrvatske države.

Kada je reč o budućnosti EU, ukazuje da su turbulentna vremena i ključno je da EU smogne snage da ojača.

“To možda znači još jedan korak odstupanja dela suverenosti EU, ali mislim da je to jedini način da se uspostavi zajednička spoljna i bezbednosna politika, i da se ojača pozicija Evrope, prema drugim važnim faktorima, SAD, Rusiji, Kini, i to ne u smislu agresivnosti, već sposobnosti da zastupa i brani svoje interese nezavisno od drugih”, rekao je Josipović.

Kako kaže, EU mora da gradi parterske odnose sa svima, ali mora imati vrlo jasne vrednosti iza kojih stoji evropska politika.

Poručuje i da EU nije potpuna bez jugoistoka Evrope.

“Ako gledamo istorijski, ekonomski, kulturološki, zemlje poput Srbije, BiH, Severne Makedonije, Crne Gore su deo Evrope, po svim kriterijumima i nadam se da će taj proces, koji je sada nešto zastao, biti nastavljen, ali mora se znati da s nužne promene i u politici i u načinu poslovanja, svake od pojedinih država jer su problemi različiti”, dodao je Josipović.

Komentarišući predlog francuskog predsednika o formiranju nove političke organizacije koja bi okupila zemlje koje još nisu u EU, kaže da to verovatno jeste demotivišuće za mnoge, i da, iako ne zna detalje ideje Emanuela Makrona, lično ne bi voleo da to bude zamenska verzija EU, na neodređeno vreme.

Dodaje, međutim, da i države u regionu moraju razmisliti o tome šta moraju da promene, ako zaista žele da budu deo evropske zajednice. Situacija u regionu, kaže, lošija je nego pre sedam, osam ili 10 godina, jer politička situacija nije dobra.

“Čini mi se da su mnoge zemlje došle do limita u kojem bi trebalo da naprave odlučni korak i promene neke stvari za koje danas izgleda da su nezamislive, i time pokazati da imaju tu snagu. Tim pre što neke od dogmi pojedinih politika zaista nemaju puno izgleda da budu realizovane”, rekao je Josipović.

Kao pozitivan primer navodi Severnu Makedoniju, koja je, kaže, napravila velike ustupke, računajući da će im to u budućnosti doneti više nego neke populitičke ideje u vezi sa nacionalnim identitetom, ali se tu, napominje, EU nije pokazala korektnim faktorom i partnerom, jer nakon što je Skoplje učinilo šta se tražilo, nije usledio pravi odgovor.

Kada je reč o odnosu hrvatskog predsednika Zorana Milanovića i premijerka Andreja Plenkovića, punom tenzija, Josipović kaže da je to stvar i menaliteta i temperamenta pojedinih političara.

“Imamo taj stalni sukob predsednika vlade i Republike, sa jednim stilom komunikacije koji nije moj svet, ali ne bih rekao da hrvatska demokratija ugrožena. Imamo probleme krize, ali Hrvatska je stabilna demokratija i članica EU i nadam se da će tako ostati”, zaključio je Josipović.

Skup “Strateški ekonomski razgovori”, organizovala je Asocijacija za razvoj biznis mreže Jugoistične Evrope (SEEBDN).

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.