U trendu

Posle pola veka, Vrhovni sud SAD ukinuo pravo na abortus

VAŠINGTON – Posle pola veka, Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država ukinuo je ustavno pravo Amerikanaca na abortus, što je neke od saveznih država navelo da odmah uvedu zabranu a SAD svrstalo u manjinu zemalja gde je to pravo ukinuto.

U međuvremenu su u SAD nastavljeni protesti protivnika ove presude Vrhovnog suda, koja, međutim, ne znači da je abortus zabranjen širom SAD.

Umesto toga, rasprava o legalnosti prekida trudnoće sada će se voditi pred zakonodavnim telima pojedinačnih američkih država, prenosi Glas Amerike.

Državama će biti dozvoljeno da regulišu ili zabranjuju abortus, a jedini uslov je za to je da se iznese „racionalni osnov“ .

Presuda Vrhovnog suda u slučaju Dobs protiv zdravstvene organizacije za žene „Džekson“ – donesena 24. juna 2022. godine – ima dalekosežne posledice. Eksperti za zdravstvena pravna pitanja i Ustav sa Bostonskog univerziteta, Nikol Haberfild i Linda C Meklejn za agenciju Rojters objašnjavaju šta se dogodilo, i šta se sada može očekivati.

Vrhovni sud je odlukom većine konzervativnih sudija, 6 naprema 3, odlučio da potvrdi zabranu abortusa posle 15 nedelja trudnoće koju je usvojio Misisipi.

Sudije su poništile dve ključne odluke koje su štitile pravo na abortus: u slučaju Rou protiv Vejda 1973. godine, i organizacije za zaštitu prava na abortus „Planned parenthood“ protiv Kejsi 1992. godine.

U mišljenju suda, čiji je autor konzervatvni sudija Semjuel Alito, navodi se da se u Ustavu zemlje ne pominje abortus. Niti Ustav garantuje pravo na prekid trudnoće preko drugog prava – na slobodu.

U mišljenju se odbacuje argument iz slučaja Rou i Kejsi da ustavno pravo na slobodu obuhvata pravo pojedinca na privatnost u donošenje odluke o abortusu, na isti način na koji štiti ostale odluke koje se tiču intimnog seksualnog ponašanja, kao što su kontracepcija i brak. Prema presudi, abortus je „suštinski različit“ zato što se njime uništava život fetusa.

Uzak pristup konceptu ustavne slobode u suprotnosti je sa širim stavom koji je sud zauzeo u prethodnoj presudi u slučaju Kejsi, kao i kada je reč o slučaju o bračnoj jednakosti, Obergfel protiv Hodžisa iz 2015. godine. Međutim, većina sudija je u presudi navela da ona neće uticati na pravo na istopolne brakove.

Alito navodi da u raspravi o legalnosti prekida trudnoća u zakonodavnim telima pojedinačnih američkih država žene „nisu bez izborne ili političke moći“.

Državama će biti dozvoljeno da regulišu ili zabranjuju abortus, a jedini uslov je za to je da se iznese „racionalni osnov“ – što je slabiji standard od onog iz slučaja Kejsi o „nepropisnom teretu“.

Prema tom osnovu, državama nije bilo dozvoljeno da uvode restrikcije kojima se nameću značajne prepreke onima koji žele abortus. Sada, zabrane abortusa će se smatrati legalnim dok god postoji „racionalni osnov“ za zakonodavno telo da veruje da zakon služi legitimnim državnim interesima.

Liberalne sudije, koje su bile protiv ukidanja ustavnog prava na abortus, kritikovale su sud zbog uskog pristupa slobodama, kao i zbog posledica koje će ukidanje Rou protiv Vejda imati na živote žena u SAD. Ocenile su da će posledice odluke biti „suzbijanje prava žena i njihovog statusa kao slobodnih i ravnopravnih građana“. Sudije Stiven Brejer, Elena Kegan i Sonja Sotomajor takođe su izrazili duboku zabrinutost zbog uticaja presude na pristup siromašnih žena abortusu u SAD.
Presudom Vrhovnog suda postignuto je ono čega su se aktivisti za reproduktivna prava plašili decenijama: Oduzeto je ustavno pravo na privatnost koje štiti pristup abortusu.

Ova odluka pripremala se decenijama.

Pre 30 godina, kada su se iznosili agrumenti u slučaju Kejsi, mnogi pravni eksperti verovali su da je sud spreman da poništi presudu u slučaju Rou.

U najvišoj sudskoj instanci, tada je bilo osam sudija koje su imenovali republikanski predsednici, od kojih je nekoliko nagovestilo spremnost da ukine pravo na abortus.

Međutim, sudije koje su postavili republikanci – Entoni Kenedi, Sandra Dej O’Konor i Đevid Suter potvrdili su presudu iz slučaja Rou. Izmenili su okvir da bi omogućili veću državnu regulaciju tokom trudnoće i oslabili standarde za procenu tih zakona.

Čak i pre odluke u slučaju Kejsi, protivnici abortusa u Kongresu značajno su ograničili pristup koji su siromašne žene i pripadnice vojske imali prekidu trudnoće, tako što su uveli restrikcije na federalno finansiranje abortusa.

Proteklih godina, američke države usvojile su niz ograničenja na abortus, koja ne bi ispunila stroge pravne standarde utvrđene presudom u slučaju Rou protiv Vejda.

Obećanje bivšeg predsednika Donalda Trampa da će za vreme svog mandata imenovati federalne sudije koji su protiv abortusa – te odluka da imenuje tri konzervativne sudije Vrhovnog suda – konačno su omogućili da se ostvari cilj protivnika legalnog prekida trudnoće: poništavanje presuda u slučajevima Rou i Kejsi.

Pristup abortusu je bio ograničen i pre presude u petak, zbog niza zakona usvojenih širom SAD. Države, u kojima republikanci imaju vlast, imaju veće restrikcije od onih gde su demokrate na vlasti. Najveća ograničenja su na srednjem zapadu i jugu Amerike.

U 13 država su usvojeni zakoni kojim se strogo ograničava pristup abortusu. Stupiće na snagu uskoro nakon presude Vrhovnog suda, s obzirom na to da je samo potrebno da to potvrdi državni sekretar za pravosuđe ili je neophodna neka druga mera državnih zvaničnika.

U devet američkih država postoje zakoni usvojeni pre presude u slučaju Rou protiv Vejda, koji nikada nisu u potpunosti ukinuti, a kojma se značajno ograničava ili zabranjuje pristup abortusu.

Ukupno, u gotovo polovini američkih država će biti ograničen pristup abortusu kroz niz mera kao što su zabrana prekida trudnoće od šeste nedelje – pre nego što mnoge žene i znaju da su trudne – te ograničavanje razloga za odobravanje abortusa, kao što je zabrana prekida trudnoće u slučaju anomalija kod fetusa.

U međuvremenu, u 16 država i u prestonici Vašingtonu zaštićeno je pravo na abortus na više načina, državnim statutima, ustavnim amandmanima ili odlukama državnih vrhovnih sudova. U državama, koje ograničavaju pristup abortusu, potezi trudnica još ne podležu krivičnom gonjenju.

Umesto toga, klinikama se preti građanskim ili krivičnim akcijama, uključujući i gubitak dozvole za rad.

Neke države pak postaju „bezbedna utočišta“, gde ljudi mogu da dođu i imaju legalan pristup abortusu. Odluka suda mogla bi da podstakne i akciju na federalnom nivou.

U Predstavničkom domu američkog Kongresa usvojen je predlog zakona koji štiti zdravstvene radnike i trudnice koje žele abortus, ali su republikanci u Senatu blokirali njegovo usvajanje u tom telu.

Neke klinike u SAD obustavljaju abortuse dok se pripremaju za poništavanje presude Rou protiv Vejda.

Predsednik Džo Bajden bi mogao da donese uredbu kojom bi federalnim agencijama naložio da razmotre postojeće propise da bi se pristup abortusu osigurao u što je više mesta. Republikanci u Kongresu mogli bi da razmatraju zabrane abortusa širom zemlje.

Svi ti napori bi verovatno bili neuspešni, ali bi mogli da izazovu zabunu među ranjivim kategorijama stanovništva.

Istraživanja pokazuju da se abortusi vrše bez obzira na to da li su legalni ili ne, ali u zemljama gde je pristup abortusu ograničen ili je on nelegalan, žene trpe negativne zdravstvene posledice kao što su infekcije, prekomerno krvaranje ili perforacije materice.

Međutim, od 2020. godine prekid trudnoće uzimanjem pilula je najuobičajeni metod u SAD, a taj trend ubrzala je pandemija koronavirusa. Mnoge države, koje ograničavaju abortus, sada pokušavaju da spreče i prekid trudnoće pomoću medikamenata.

Odlukom Vrhovnog suda o ukidanju prava koje je bilo priznato 50 godina, Sjedinjene Države su sada u manjini zemalja, od kojih se sada većina kreće ka liberalizaciji.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar