Pravne kontroverze:Da li je suđenje za opoziv Trampa ustavno

VAŠINGTON – Doskorašnji američki predsednik Donald Tramp ponovo je ušao u istoriju ovog meseca, kada je postao prvi predsednik kome je drugi put podnet zahtev za opoziv, a ovoga puta optužen je za podsticanje svojih pristalica na juriš na američki Kapitol 6. januara kako bi sprečio Kongres da potvrdi izbornu pobedu Džoa Bajdena.

Do sada, tri puta u američkoj istoriji, Predstavnički dom opozivao je predsednika i svaki put je Senat glasao za njegovu oslobađajuću presudu.

Pre godinu dana tadašnji predsednik Donald Tramp bio je optužen da je pokušavao da izvrši pritisak na ukrajinskog predsednika da sakupi političku prljavštinu protiv Trampovog političkog rivala, demokrata Džoa Bajdena, a nova optužba za opoziv odnosi se na podsticanje pobune i odobrio ju je Predstavnički dom 13. januara, piše Glas Amerike.

S obzirom na to da je Senat trebalo da formalno sudi bivšem predsedniku počev od 9. februara, ustavna kontroverza kreće se oko toga može li Senat da sudi i osudi bivšeg predsednika.

U sredu je 45 od 50 republikanaca u Senatu pokušalo neuspešno da odbaci proces protiv Trampa, preispitujući tokom rasprave ustavnost takvog postupka, a njihovo obrazloženje je bilo da jednom kada predsednik ostane bez funkcije, on postaje privatno lice, građanin, i ne može mu se suditi i osuditi čak i ako ga je već opozvao Predstavnički dom.

Kako se navodi, to je argument koji se očekuje da iznesu Trampovi advokati dok traže oslobađajučhu presudu bivšem predsedniku.

„Privatni građani ne mogu da budu opozvani. Impičment je za uklanjanje sa funkcije, a optuženi ovde je već napustio funkciju“, rekao je senator Rand Pol, republikanac iz Kentakija koji postojano podržava Trampa.

Ipak, pitanje da li se bivšem predsedniku može suditi ostaje nerešeno, a čak i oni koji osporavaju njegovu ustavnost priznaju da postoji prostor za raspravu.

„Postoje različita mišljenja, mada su gotovo svi učenjaci koji su pisali po ovom pitanju rekli da je to vrlo tesno pitanje“, napisao je Džonatan Turli, konzervativni profesor prava sa Univerziteta Džordž Vašington u sredu na svom ličnom blogu nakon što je brifovao Republikanske senatore o ustavnim i istorijskim aspektima opoziva.

Kejt Vajtington, profesorka politike sa Univerziteta Prinstaun, rekla je da među pravnim ekspertima nema konsenzusa po tom pitanju, jer je malo njih razmatralo to pitanje pre Trampovog drugog opoziva i ustavne kontroverze koja je usledila.

„To je jedno od takvih pitanja koje se nalazi na samoj periferiji moc?i impičmenta, pa čak i ljudi koji su pisali o moći impičmenta obično ne pišu o ovom konkretnom pitanju“, rekla je Vatington.

U Ustavu SAD se navodi da će „predsednik, potpredsednik i svi civilni službenici Sjedinjenih Država… biti uklonjeni sa funkcije“ ako budu osuđeni za „izdaju, primanje mita ili druge ozbiljne zločine i prekršaje“.

Po Turlievom tumačenju, fraza „predsednik“ označava trenutnog stanara Bele kuće i sugeriše da se može opozvati samo predsednik koji je na funkciji i dodao da će „na drugom Trampovom suđenju za opoziv, predsednik biti Džo Bajden, a ne Donald Tramp“.

Još jedna sporna tačka među ekspertima koji raspravljaju o ustavnosti suđenja bivšem predsedniku jeste ćutanje američkog ustava o tome da li bivši zvaničnici mogu da budu opozvani.

Prema Vajtington, autori američkog ustava preuzeli su „moć opoziva“ iz britanske parlamentarne prakse i državnih ustava, koji su dozvoljavali opoziv i suđenje bivšim zvaničnicima.

„I zato, kada su Kongresu poverili moć impičmenta, deo onoga što je pošlo uz to je mogućnost opoziva bivših vladinih zvaničnika zbog njihovog ponašanja dok su bili na funkciji“, rekao je Vajtington.

Iako nijednom bivšem predsedniku nikada nije suđeno, postoji presedan za suđenje bivšem zvaničniku visokog nivoa.

Naime, 1876. godine Senat je sudio bivšem ratnom sekretaru Vilijemu Belknapu zbog optužbi za korupciju nakon što je utvrdio da ima nadležnost nad bivšim zvaničnicima, a iako u konačnom glasanju nije dobijena dvotrećinska većinu potrebna da bi se Belknap osudio, neki eksperti su pristupili slučaju tvrdeći da je Senat nadležan za bivšeg predsednika.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.